ЦИЉЕВИ И ОЧЕКИВАЊА КАО ПРЕДИКТОРИ СУБЈЕКТИВНОГ ОДНОСА ПРЕМА ДВЕМА СУПАРНИЧКИМ ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА

Небојша Петровић

Бора Кузмановић

Сажетак

За разлику од политиколога, који се првенствено интересују за исход, психолози покушавају да првенствено разумеју процес, како појединци долазе до опредељивања за одређену опцију. И једнима и другима важни су предиктори, фактори који доприносе односу према политичким партијама. Циљ овог рада је да се утврди колико циљеви и очекивања могу бити предиктори става и намере да се гласа за две водеће политичке странке у Србији у овом тренутку. Основни задатак је био да се утврди који од 18 личних и 18 друштвених циљева, односно која њихова комбинација, најбоље одређује ставове према ове две странке, односно намеру за гласање за једну од њих. Други део анализе се односи на то како уместо самих циљева, очекивања да странке остваре сваки од њих детерминише исте те елементе политичке партиципације. Узорак је чинио 481 студент, са шест факултета Универзитета у Београду. Резултати показују да је циљ „улазак у ЕУ“ најбољи предиктор било да се ради о ставовима, гласању, или пак давању предности једној или другој странци у ситуацији присилног избора. Међутим, показује се да постоје бројни суптилни механизми на основу којих одређени други циљеви избијају у први план у евалуацији странке, али нису нужно и главни предиктори у одлуци за гласање. Значајно је и да очекивања да ће странке успешно остварити неки циљ, по правилу бољи предиктори него значај који људи придају тим циљевима.

Референце

1. Berelson, В., Lazarsfeld, P., McPhee, W. (1966). Voting, Chicago & London, The University of Chicago Press
2. Campbell, A., Gurin, G., Miller, W.E. (1954). The voter decides, Evanston, IL, New York Ltd., Row, Peterson and Co.
3. Evans, J.A.J. (2004). Voters and Voting: An Introduction, Sage Publications Ltd.
4. Feather, N. T. (1982). „Expectancy-value approaches: Present status and future di­rections“, in Feather, N. T. (ed.), Expectations and Actions: Expectancy-Value Models in Psychology, Erlbaum, Hillsdale, NJ.
5. Feather, N. T. (1992). „Values, valences, expectations, and actions“, Journal of Social Issues, 48: 109-124.
6. Кузмановић, Б., Петровић, Н. (2007). „Структура преференција личних и друштвених циљева средњошколаца“, Психологија, вол. 40, бр. 4, стр. 567­585.
7. Кузмановић, Б., Петровић, Н. (2010). „Циљеви и очекивања као чиниоци ставова према политичким странкама“, Социолошки преглед, год. XLIV, бр. 3, стр. 453-470.
8. Lazarsfeld, P., Berelson, I, Gaudet, H. (1944). The People’s Choice How the Voter Makes up His Mind in a Presidential Campaign, Columbia University Press, New York
9. Lewin, К. (1936). Principles of topological psychology, McGraw-Hill, New York
10. Marcus, G.E. (2003). „The Psychology of Emotion and Politics“, in Serars, D. O., Huddy, L., Jervis, R. (Eds.) Oxford Handbook of Political Psychology, Oxford University Press, pp. 182-221.
11. Милошевић, Ј. (1997). „Основни приступи у проучавању изборног понашања“, Психологија, 3, стр. 279-294.
12. Neuman, R., Marcus, G. E., MacKuen, M., Crigler, A.N. (Eds) (2007). The Affect Effect: Dynamics of Emotion in Political Thinking and Behavior, Uni­versity of Chicago Press
13. Ortony, А., Clore, G. L., Collins, A. (1990). The Cognitive Structure of Emotions, Cambridge University Press
14. Петровић, Н., Кузмановић, Б. (2007). „Лични и друштвени циљеви и ставови према политичким странкама“, Српска политичка мисао, вол. 18, бр. 1-2, стр. 163-188.
15. Петровић, Н., Кузмановић, Б. (2010). „Вредности и очекивања као чиниоци изборног опредељења“, Српска политичка мисао, вол. 29, бр. 3, стр. 175­194.