- Насловна
- Истраживачи
- Небојша Петровић
Небојша Петровић
Филозофски факултет, Универзитет у Београду.
Leisure Patterns and Values in Adolescents from Serbia born in 1990s: An Attempt at Building a Bridge between the Two Domains
This work is an attempt at empirically establishing a relation between leisure and values in adolescents. Being new, this topic could help a broader understanding of youth leisure and its association with inner psychological dispositions, but also with specific social context (prolonged economic crisis and post-war environment). Five typical leisure patterns were previously identified: academic, sports, going out, following celebrities in the media and music, and computers pattern. The main objective was to discover whether students with high and low scores on these patterns differ regarding their values. The sample consisted of 2426 Serbian secondary school students from 9 towns. A discriminant analysis was performed and showed that it was possible to identify a specific mix of personal and social values for every leisure pattern. This confirms the existence of a relation between students’ behaviour during free time and their values, expressed as a preference for specific personal and social goals. The resultss imply that connecting two domains is achievable and fruitful in both ways. The identified leisure patterns contribute to a more detailed and elaborate portrayal of adolescents’ values but those values also bring a new insight into specific features of adolescents' behaviour during leisure time.
ДРУШТВЕНЕ ВРЕДНОСТИ КАО ПРЕДИКТОРИ ПЕРЦЕПЦИЈЕ ОДНОСА СРБИЈЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Друштвене вредности као психолошка категорија представљају основу за предвиђање понашања појединаца и циљева којима они стреме. Стога су вредности важне и за анализу и предвиђање различитих врста политичког понашања, укључујући и креирање ставова о важним друштвеним питањима. Циљ овог рада јесте утврђивање значаја система вредности појединаца за њихове ставове о односу Србије и Европске уније. Аутори су анализирали податке из Србије прикупљене у оквиру истраживања које је део ширег европског истраживачког пројекта о социјалним репрезентацијама на узорку који је обухватио 123 испитаника. Вредности су испитиване кроз парове тако што се од испитаника захтевало да одреде своје место на континууму опозитних вредности (нпр. слобода – сигурност). Такође, испитиван је и степен националне идентификације и идентификације са Европом, као и степен развијености конструктивног патриотизма. Вредности су корелиране са ставом испитаника према ЕУ уопште и показало се да је овај став највише повезан са поштовањем међународних обавеза (.46) и правима жена (.43), насупрот националном самоопредељењу и ауторитету мушкараца. Вредности су повезиване и са опажањем природе односа Србије и ЕУ, која је утврђивана преко седам парова потенцијално перципираних односа (нпр. потчињеност – доминација). Резултати добијени регресионом анализом показују да испитиване вредности објашњавају немалих 35% варијансе става према ЕУ, као и да имају значајну улогу у објашњавању низа односа Србије и ЕУ. Тиме овај рад иде у прилог гледиштима да однос грађана према ЕУ иако не мора бити потпуно рационалан, никако није без вредносне, рационалне основе.
ЗАШТИТА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ ОД НЕТРЖИШНИХ РИЗИКА
Како је индустрија последњих деценија све више слабила у условима изолације, бомбардовања и лоше економске политике која се огледалау нетранспаретним и сумњивим приватитизација индустријских гиганата, пољопривреда постаје актуелна економскополитичка тема и потенцијално најазначајнији инструмент развоја државе пре свега у контексту компаративних предности наше земље које се огледају у погодним природним условима за развој пољопривредне производње. Претходно поменуте компаративне предности наше земље последњих година су под великим знаком питања узимајући у обзир катастрофалне временске непогоде пре свих поплаве и екстремне суше које и овако крхкој пољопривреди наносе огромну штету. Сама пољопривредна производња у Србији је још увек неадекватно и неплански организована што је чини непродуктивном, неконкурентном и непрофитабилном, а самим тим и немоћном да се суочи са штетним последицама девастирајућих временских неприлика. У тим ситуацијама пољопривреда остаје ослоњена само на државу и евентуално инострану помоћ што предстаавља можда краткорочно спасоносно решење које системски не поставља пољопривреду на здраве основе јер функција државног буџета за пољопривреду треба да има првенствено развојни, а не социјални карактер. Развијене земље проблем катастрофалних ризика у пољопривреди решавају системом осигурања уз јавно-приватно партнерство делатности осигурања u реосигурања односно друштава за осигурање, друштава за реосигурање и државе. У овом раду приказује се организација и структура пољопривредне производње Србије, њено учешће у бруто друштвеном производу, спољнотрговинској размени као и перспективе у погледу доприноса привредном развоју наше земље. Даље, излаже се организација система осигурања пољопривреде, структура премије и штета осигурања и указује на однос државе и сектора осигурања у Србији у погледу заштите пољопривредне производње од нетржишних ризика. На крају, врши се анализа решења осигурања у пољопривреди појединих развијених земаља и истражују могућности и решења која би била адекватна за нашу земљу.
ВРЕДНОСТИ И ОЧЕКИВАЊА КАО ЧИНИОЦИ ИЗБОРНОГ ОПРЕДЕЉЕЊА
У истраживању обављеном на пригодном узорку студената два факултета (N = 255) непосредно пред парламентарне изборе 2008. године, постављена су три задатка: да се испита каква је веза између изборног понашања, односно намере да се гласа за ДС и СРС и 1) степена прихватања карактеристичних 18 друштвених и 18 личних циљева (вредности), 2) очекивања да та странка доласком на власт може помоћи или отежати остваривање сваког од тих циљева и 3) производа значаја сваког циља и очекивања да странка може омогућити његово остваривање. Производи прве две трупе фактора, вредности и очекивања, објашњавају тек нешто већи степен варијансе него исти фактори посебно (пре свега, сама очекивања), чиме се директно не оспорава, али се јасно и не потврђује претпоставка теорија очекивање вредности. Упоређени су гласачи ДС и СРС, особито у погледу очекивања од префериране и супарничке странке. Генерална правилност је, било да је реч о друштвеним или личним циљевима, да се од изабране странке очекује да може више (често и драстично) него супарничка странка да допринесе остваривању великог броја циљева, укључујући и оне који нису у програму ни у средишту политике изабране странке, па чак и оне до којих ни бирачима није посебно стало. Дискутовано je да ли афективна везаност за странке говори у прилог моделу страначке идентификације.
ЦИЉЕВИ И ОЧЕКИВАЊА КАО ПРЕДИКТОРИ СУБЈЕКТИВНОГ ОДНОСА ПРЕМА ДВЕМА СУПАРНИЧКИМ ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА
За разлику од политиколога, који се првенствено интересују за исход, психолози покушавају да првенствено разумеју процес, како појединци долазе до опредељивања за одређену опцију. И једнима и другима важни су предиктори, фактори који доприносе односу према политичким партијама. Циљ овог рада је да се утврди колико циљеви и очекивања могу бити предиктори става и намере да се гласа за две водеће политичке странке у Србији у овом тренутку. Основни задатак је био да се утврди који од 18 личних и 18 друштвених циљева, односно која њихова комбинација, најбоље одређује ставове према ове две странке, односно намеру за гласање за једну од њих. Други део анализе се односи на то како уместо самих циљева, очекивања да странке остваре сваки од њих детерминише исте те елементе политичке партиципације. Узорак је чинио 481 студент, са шест факултета Универзитета у Београду. Резултати показују да је циљ „улазак у ЕУ“ најбољи предиктор било да се ради о ставовима, гласању, или пак давању предности једној или другој странци у ситуацији присилног избора. Међутим, показује се да постоје бројни суптилни механизми на основу којих одређени други циљеви избијају у први план у евалуацији странке, али нису нужно и главни предиктори у одлуци за гласање. Значајно је и да очекивања да ће странке успешно остварити неки циљ, по правилу бољи предиктори него значај који људи придају тим циљевима.