Izaberi jezik:

Bora Kuzmanović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

VREDNOSTI I OČEKIVANJA KAO ČINIOCI IZBORNOG OPREDELJENJA

U istraživanju obavljenom na prigodnom uzorku studenata dva fakulteta (N = 255) neposredno pred parlamentarne izbore 2008. godine, postavljena su tri zadatka: da se ispita kakva je veza između izbornog ponašanja, odnosno namere da se glasa za DS i SRS i 1) stepena prihvatanja karakterističnih 18 društvenih i 18 ličnih ciljeva (vrednosti), 2) očekivanja da ta stranka dolaskom na vlast može pomoći ili otežati ostvarivanje svakog od tih ciljeva i 3) proizvoda značaja svakog cilja i očekivanja da stranka može omogućiti njegovo ostvarivanje. Proizvodi prve dve tru­pe faktora, vrednosti i očekivanja, objašnjavaju tek nešto veći stepen varijanse nego isti faktori posebno (pre svega, sama očekivanja), čime se direktno ne osporava, ali se jasno i ne potvrđuje pretpostavka teorija očekivanje vrednosti. Upoređeni su glasači DS i SRS, osobito u pogledu očekivanja od preferirane i suparničke stranke. Generalna pravilnost je, bilo da je reč o društvenim ili ličnim ciljevima, da se od izabrane stranke očekuje da može više (često i drastično) nego suparnička stranka da doprinese ostvarivanju velikog broja ciljeva, uključujući i one koji nisu u programu ni u središtu politike izabrane stranke, pa čak i one do kojih ni biračima nije posebno stalo. Diskutovano je da li afektivna vezanost za stranke govori u prilog modelu stranačke identifikacije.

PERIODIKA

CILJEVI I OČEKIVANJA KAO PREDIKTORI SUBJEKTIVNOG ODNOSA PREMA DVEMA SUPARNIČKIM POLITIČKIM STRANKAMA

Za razliku od politikologa, koji se prvenstveno interesuju za ishod, psiholozi pokušavaju da prvenstveno razumeju proces, kako pojedinci dolaze do opredeljivanja za određenu opciju. I jednima i drugima važni su prediktori, faktori koji doprinose odnosu prema političkim partijama. Cilj ovog rada je da se utvrdi koliko ciljevi i očekivanja mogu biti prediktori stava i namere da se glasa za dve vodeće političke stranke u Srbiji u ovom trenutku. Osnovni zadatak je bio da se utvrdi koji od 18 ličnih i 18 društvenih ciljeva, odnosno koja njihova kombinacija, najbolje određuje stavove prema ove dve stranke, odnosno nameru za glasanje za jednu od njih. Drugi deo analize se odnosi na to kako umesto samih ciljeva, očekivanja da stranke ostvare svaki od njih determiniše iste te elemente političke participacije. Uzorak je činio 481 student, sa šest fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezultati pokazuju da je cilj „ulazak u EU“ najbolji prediktor bilo da se radi o stavovima, glasanju, ili pak davanju prednosti jednoj ili drugoj stranci u situaciji prisilnog izbora. Međutim, pokazuje se da postoje brojni suptilni mehanizmi na osnovu kojih određeni drugi ciljevi izbijaju u prvi plan u evaluaciji stranke, ali nisu nužno i glavni prediktori u odluci za glasanje. Značajno je i da očekivanja da će stranke uspešno ostvariti neki cilj, po pravilu bolji prediktori nego značaj koji ljudi pridaju tim ciljevima.

ç