Izaberi jezik:
Tema broja

PROTIVREČNOSTI SAVREMENIH POLITIČKIH PROCESA

CILJEVI I OČEKIVANJA KAO PREDIKTORI SUBJEKTIVNOG ODNOSA PREMA DVEMA SUPARNIČKIM POLITIČKIM STRANKAMA

Sažetak

Za razliku od politikologa, koji se prvenstveno interesuju za ishod, psiholozi pokušavaju da prvenstveno razumeju proces, kako pojedinci dolaze do opredeljivanja za određenu opciju. I jednima i drugima važni su prediktori, faktori koji doprinose odnosu prema političkim partijama. Cilj ovog rada je da se utvrdi koliko ciljevi i očekivanja mogu biti prediktori stava i namere da se glasa za dve vodeće političke stranke u Srbiji u ovom trenutku. Osnovni zadatak je bio da se utvrdi koji od 18 ličnih i 18 društvenih ciljeva, odnosno koja njihova kombinacija, najbolje određuje stavove prema ove dve stranke, odnosno nameru za glasanje za jednu od njih. Drugi deo analize se odnosi na to kako umesto samih ciljeva, očekivanja da stranke ostvare svaki od njih determiniše iste te elemente političke participacije. Uzorak je činio 481 student, sa šest fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezultati pokazuju da je cilj „ulazak u EU“ najbolji prediktor bilo da se radi o stavovima, glasanju, ili pak davanju prednosti jednoj ili drugoj stranci u situaciji prisilnog izbora. Međutim, pokazuje se da postoje brojni suptilni mehanizmi na osnovu kojih određeni drugi ciljevi izbijaju u prvi plan u evaluaciji stranke, ali nisu nužno i glavni prediktori u odluci za glasanje. Značajno je i da očekivanja da će stranke uspešno ostvariti neki cilj, po pravilu bolji prediktori nego značaj koji ljudi pridaju tim ciljevima.

Ključne reči:

Reference

    1. Berelson, В., Lazarsfeld, P., McPhee, W. (1966). Voting, Chicago & London, The University of Chicago Press
    2. Campbell, A., Gurin, G., Miller, W.E. (1954). The voter decides, Evanston, IL, New York Ltd., Row, Peterson and Co.
    3. Evans, J.A.J. (2004). Voters and Voting: An Introduction, Sage Publications Ltd.
    4. Feather, N. T. (1982). „Expectancy-value approaches: Present status and future di­rections“, in Feather, N. T. (ed.), Expectations and Actions: Expectancy-Value Models in Psychology, Erlbaum, Hillsdale, NJ.
    5. Feather, N. T. (1992). „Values, valences, expectations, and actions“, Journal of Social Issues, 48: 109-124.
    6. Кузмановић, Б., Петровић, Н. (2007). „Структура преференција личних и друштвених циљева средњошколаца“, Психологија, вол. 40, бр. 4, стр. 567­585.
    7. Кузмановић, Б., Петровић, Н. (2010). „Циљеви и очекивања као чиниоци ставова према политичким странкама“, Социолошки преглед, год. XLIV, бр. 3, стр. 453-470.
    8. Lazarsfeld, P., Berelson, I, Gaudet, H. (1944). The People’s Choice How the Voter Makes up His Mind in a Presidential Campaign, Columbia University Press, New York
    9. Lewin, К. (1936). Principles of topological psychology, McGraw-Hill, New York
    10. Marcus, G.E. (2003). „The Psychology of Emotion and Politics“, in Serars, D. O., Huddy, L., Jervis, R. (Eds.) Oxford Handbook of Political Psychology, Oxford University Press, pp. 182-221.
    11. Милошевић, Ј. (1997). „Основни приступи у проучавању изборног понашања“, Психологија, 3, стр. 279-294.
    12. Neuman, R., Marcus, G. E., MacKuen, M., Crigler, A.N. (Eds) (2007). The Affect Effect: Dynamics of Emotion in Political Thinking and Behavior, Uni­versity of Chicago Press
    13. Ortony, А., Clore, G. L., Collins, A. (1990). The Cognitive Structure of Emotions, Cambridge University Press
    14. Петровић, Н., Кузмановић, Б. (2007). „Лични и друштвени циљеви и ставови према политичким странкама“, Српска политичка мисао, вол. 18, бр. 1-2, стр. 163-188.
    15. Петровић, Н., Кузмановић, Б. (2010). „Вредности и очекивања као чиниоци изборног опредељења“, Српска политичка мисао, вол. 29, бр. 3, стр. 175­194.
PERIODIKA Srpska politička misao 1/2012 УДК: 316.644:329(497.11) 65-87
ç