ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ
РЕВИЗИЈА ДЕЈТОНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА – ДЕЈТОН 2
Сажетак
Oд момента потписивања Дејтонског мировног споразума одвија се паралелни процес „пузајуће“ ревизије, чији су иницијатори, пре свега, амерички дипломатски представници са Ричардом Холбруком на челу, који се, иначе, сматра главним креатором овог међународног уговора.
Холбрук је, с једне стране, хвалио мировни аспект Споразума, а с друге стране, оспоравао његов уставни сегмент садржан у Анексу 4, залажући се за усвајање „Дејтона 2“ – новог споразума који би обезбедио чвршћу интеграцију, тј. унитаризацију БиХ, што фактички представља директан атак на равноправност конститутивних народа и аутономију ентитета.
Континуирани дводеценијски ангажман на фактичкој ревизији Дејтонског споразума је последица спознаје да се овим међународно верификованим документом дефинише БиХ као немогућа држава са малим овлашћењима и нефункционалним институцијама. Искористивши временско раздобље у другој половини 90-их и почетком 2000-их, током кога Руска Федерација није могла и није хтела да се меша у балканске послове, САД и ЕУ су се споразумеле око „бонских овлашћења“, којима су током 1997. дали Високом представнику међународне заједнице за БиХ могућност да тумачи, мења и спроводи Устав БиХ, као и овлашћења да смењује демократски изабране представнике народа у ентитетима, уместо да конструктивно помаже спровођење Дејтонског споразума.
Процес „стабилизације и придруживања“ ЕУ је, такође, током овог временског периода обухватио интеграцију сложених институционалних структура у БиХ, а несугласице ентитета представљале су додатну олакшавајућу околност за спровођење волунтаристичке политике високих представника.