Izaberi jezik:
Tema broja

IZ POLITIČKE I PRAVNE ISTORIJE

ASIMILACIJA I PRAVO GRAĐANSTVA

Sažetak

Predmet istraživanja ovog članka je pravna regulativa antičkog Rima koja se tiče oslobađanja robova i, posebno, dodeljivanja rimskog prava građanstva tim ljudima.Reč je o oslobođenju roba od strane privatnog lica, njegovog vlasnika. Čini se da je korisno videti kako je problemu asimilacije takve strane radne snage pristupala jedna daleka imperija. Taj svoj recept je uspešno primenjivala i dograđivala vekovima. Može se zaključiti da su Rimljane oslobođenici zanimali samo kao marljivi i vešti radnici i verni princepsovi vojnici, a nikako kao neko ko treba da se aktivno bavi politikom. Što se samog problema asimilacije tiče, on je jednim delom rešavan tamo gde zapravo i počinje, u rimskoj porodici i preko rimske porodice. Zato taj način ima specifičnu težinu. Takav rob je prvo morao da se dokaže šefu porodice da bi ga društvo prihvatilo kao slobodnog rimskog građanina. Dakle, nikakvi altruistički razlozi nisu uticali da se bivšem robu dodeljuje rimsko pravo građanstva. To je činjeno zarad patronovih i interesa rimske političke zajednice. Do ovih zaključaka se došlo analizom odgovarajućih izvora uz pomoć istorijskog, pravnog, lingvističkog i sociološkog metoda.

Ključne reči:

Reference

    1. Вејн Пол, Грчко-римско царство, Светови, Нови Сад, 2006.
    2. Вујовић Огњен, „Император као отац политичке заједнице, контролом паганских ритуала и њиховим наметањом против хришћанства“, Црквене студије, Центар за црквне студије Ниш, 14/2017.
    3. Вујчић Немања, „Ропство као порок у беседама Диона из Прусе“, Истраживања 24/2013 doi:http://dx.doi.org/10.19090/i.2013.24.41-19.
    4. Јовановић Мила, „Ослобођеници (libertini) у доба Октавијана Августа“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, XLVI/2005.
    5. Кнежевић Милош, Неизвесни прелазак – демократија и транзиција, Институт за политичке студије, Београд 2012.
    6. Машкин Н. А., Историја старог Рима, седмо издање, Научна књига, Београд, 1991.
    7. Оксфордска историја римског света, Clio, Београд, 1999.
    8. Цицерон, Беседа за Милона, приредио и превео Војин Недељковић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 1998.
    9. Berger Adolf, Encyclopedic Dictionary of Roman Law, Transactions of the American PhilosophicalSociety, New Series, Vol. 43, No. 2 (1953).
    10. Borstin Danijel Dž., Svet traganja, Geopoetika, Beograd 2003.
    11. Bujuklić Žika, Forum Romanum, rimska država, pravo, religija i mitovi, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje, Beograd, 2012.
    12. Corpus Iuris Civilis, volumen primum, Institutiones, recognovit Paulus Krueger, Digesta, recognovit Theodorus Mommsen, Berolini, Weidmannos, 1889, доступно и на следећој интернет адреси: https://archive.org/stream/corpusjuriscivil01krueuoft#page/n5/mode/2up.
    13. Gaj, Institucije, preveo Obrad Stanojević, Nolit, Beograd, 1982.
    14. Judith Evans Grubbs, „Between Slavery and Freedom: Disputes over Status and the Codex Justinianus“, Roman Legal Tradition, 9/2013.
    15. Justinijanova Digesta, prva knjiga, preveo Antun Malenica, Službeni glasnik, Beograd, 2003.
    16. Koops Egbert, “Second-Rate Citizens: Junian Latins and the Consttitutio Antoniniana”, Maastricht Journal of European and Comparative Law, 19/2012.
    17. Marko Tulije Ciceron, Besede, uvod, prevod i beleške mr Boris Pendelj, Mono & Manana, Beograd, 2004.
    18. Norma i odluka, Kral Šmit i njegovi kritičari, preveo Danilo N. Basta, izbor i predgovor Slobodan Samardžić, Filip Višnjić, Beograd, 2001.
    19. Srpsko latinski i latinsko srpski rečnik, priređivač Alba Avis, JRJ, Zemun, 2001.
    20. Wacke Andreas, „Freedom of Contract and Restraint of Trade Clauses in Roman and Modern Law“, Law and History Review, Vol. 11, No. 1 (Spring, 1993).
    21. Weaver P. R. C., „Social Mobility in the Early Roman Empire: The Evidence of the Imperial Freedmen and Slaves“, Past & Present, 37/1967.

     

PERIODIKA Politička revija 2/2017 УДК 340.152:347.152 193-220
ç