АСИМИЛАЦИЈА И ПРАВО ГРАЂАНСТВА

Огњен Вујовић

Сажетак

Предмет истраживања овог чланка је правна регулатива античког Рима која се тиче ослобађања робова и, посебно, додељивања римског права грађанства тим људима.Реч је о ослобођењу роба од стране приватног лица, његовог власника. Чини се да је корисно видети како је проблему асимилације такве стране радне снаге приступала једна далека империја. Тај свој рецепт је успешно примењивала и дограђивала вековима. Може се закључити да су Римљане ослобођеници занимали само као марљиви и вешти радници и верни принцепсови војници, а никако као неко ко треба да се активно бави политиком. Што се самог проблема асимилације тиче, он је једним делом решаван тамо где заправо и почиње, у римској породици и преко римске породице. Зато тај начин има специфичну тежину. Такав роб је прво морао да се докаже шефу породице да би га друштво прихватило као слободног римског грађанина. Дакле, никакви алтруистички разлози нису утицали да се бившем робу додељује римско право грађанства. То је чињено зарад патронових и интереса римске политичке заједнице. До ових закључака се дошло анализом одговарајућих извора уз помоћ историјског, правног, лингвистичког и социолошког метода.

Референце

1. Вејн Пол, Грчко-римско царство, Светови, Нови Сад, 2006.
2. Вујовић Огњен, „Император као отац политичке заједнице, контролом паганских ритуала и њиховим наметањом против хришћанства“, Црквене студије, Центар за црквне студије Ниш, 14/2017.
3. Вујчић Немања, „Ропство као порок у беседама Диона из Прусе“, Истраживања 24/2013 doi:http://dx.doi.org/10.19090/i.2013.24.41-19.
4. Јовановић Мила, „Ослобођеници (libertini) у доба Октавијана Августа“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, XLVI/2005.
5. Кнежевић Милош, Неизвесни прелазак – демократија и транзиција, Институт за политичке студије, Београд 2012.
6. Машкин Н. А., Историја старог Рима, седмо издање, Научна књига, Београд, 1991.
7. Оксфордска историја римског света, Clio, Београд, 1999.
8. Цицерон, Беседа за Милона, приредио и превео Војин Недељковић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 1998.
9. Berger Adolf, Encyclopedic Dictionary of Roman Law, Transactions of the American PhilosophicalSociety, New Series, Vol. 43, No. 2 (1953).
10. Borstin Danijel Dž., Svet traganja, Geopoetika, Beograd 2003.
11. Bujuklić Žika, Forum Romanum, rimska država, pravo, religija i mitovi, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje, Beograd, 2012.
12. Corpus Iuris Civilis, volumen primum, Institutiones, recognovit Paulus Krueger, Digesta, recognovit Theodorus Mommsen, Berolini, Weidmannos, 1889, доступно и на следећој интернет адреси: https://archive.org/stream/corpusjuriscivil01krueuoft#page/n5/mode/2up.
13. Gaj, Institucije, preveo Obrad Stanojević, Nolit, Beograd, 1982.
14. Judith Evans Grubbs, „Between Slavery and Freedom: Disputes over Status and the Codex Justinianus“, Roman Legal Tradition, 9/2013.
15. Justinijanova Digesta, prva knjiga, preveo Antun Malenica, Službeni glasnik, Beograd, 2003.
16. Koops Egbert, “Second-Rate Citizens: Junian Latins and the Consttitutio Antoniniana”, Maastricht Journal of European and Comparative Law, 19/2012.
17. Marko Tulije Ciceron, Besede, uvod, prevod i beleške mr Boris Pendelj, Mono & Manana, Beograd, 2004.
18. Norma i odluka, Kral Šmit i njegovi kritičari, preveo Danilo N. Basta, izbor i predgovor Slobodan Samardžić, Filip Višnjić, Beograd, 2001.
19. Srpsko latinski i latinsko srpski rečnik, priređivač Alba Avis, JRJ, Zemun, 2001.
20. Wacke Andreas, „Freedom of Contract and Restraint of Trade Clauses in Roman and Modern Law“, Law and History Review, Vol. 11, No. 1 (Spring, 1993).
21. Weaver P. R. C., „Social Mobility in the Early Roman Empire: The Evidence of the Imperial Freedmen and Slaves“, Past & Present, 37/1967.