Izaberi jezik:

Ognjen Vujović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

PERIODIKA

POPULIZAM I RAĐANJE IMPERIJE - CEZAR I NJEGOVO POLITIČKO NASLEĐE

Cezarov politički program je imao dva koloseka. Jedan se može nazreti kroz pravno-političke mere, modernim rečnikom, ustavnog karaktera, i kroz postupke prema svojim saveznicima i prema svojim političkim protivnicima. Drugi se može nazreti kroz njegove javne nastupe i govore. Ova dva koloseka se usko prepliću. Kako bi ideološki definisao i uspostavio svoju neupitnu vrhovnu imperatrosku vlast, čini se da Cezar nije razumeo da treba da se posluži isključivo kategorijama koje bi razumeli i prihvatali rimski građani, a ne i ostali pokoreni stanovnci Imperije. Taj process su uspešno dovršili njegovi saborci. Posebno mesto među njima zauzima Marko Antonije. U radu će biti prikazan proces stvaranja Imperije koji je pokrenuo Cezar. Za analizu njegove politike poslužili su i zaključci koje današnja literatura nudi o elementima populizma kao politikološkog pojma.

PERIODIKA

ASIMILACIJA I PRAVO GRAĐANSTVA

Predmet istraživanja ovog članka je pravna regulativa antičkog Rima koja se tiče oslobađanja robova i, posebno, dodeljivanja rimskog prava građanstva tim ljudima.Reč je o oslobođenju roba od strane privatnog lica, njegovog vlasnika. Čini se da je korisno videti kako je problemu asimilacije takve strane radne snage pristupala jedna daleka imperija. Taj svoj recept je uspešno primenjivala i dograđivala vekovima. Može se zaključiti da su Rimljane oslobođenici zanimali samo kao marljivi i vešti radnici i verni princepsovi vojnici, a nikako kao neko ko treba da se aktivno bavi politikom. Što se samog problema asimilacije tiče, on je jednim delom rešavan tamo gde zapravo i počinje, u rimskoj porodici i preko rimske porodice. Zato taj način ima specifičnu težinu. Takav rob je prvo morao da se dokaže šefu porodice da bi ga društvo prihvatilo kao slobodnog rimskog građanina. Dakle, nikakvi altruistički razlozi nisu uticali da se bivšem robu dodeljuje rimsko pravo građanstva. To je činjeno zarad patronovih i interesa rimske političke zajednice. Do ovih zaključaka se došlo analizom odgovarajućih izvora uz pomoć istorijskog, pravnog, lingvističkog i sociološkog metoda.

PERIODIKA

UTICAJI RIMSKOG PRAVA NA EVROPSKO PRIVATNO PRAVO

U ovom radu je učinjen pokušaj da se identifikuje uticaj nekih koncepcija rimskog deliktnog prava na neke od aspekata evropske privatno-pravne tradicije i kulture. Zato je odabran rimski delikt furtum, jer on predstavlja ugrožavanje onoga što je srž svakog privatno-pravnog odnosa. To je tako iako danas krađa predstavlja krivično delo, a ne privatni delikt. Kako je ovaj delikt menjao svoj karakter i doživljavao proširenje pojma, tako je rimsko privatno pravo postajalo obuhvatnije. Ne samo u koncepcijskom, nego i u smislu primene i na peregrine, a ne samo na rimske građane. Reklo bi se da je to doprinosilo i postepenoj asimilaciji pokorenog stanovništva. Upravo smo danas svedoci sve veće potrebe za univerzalizacijom privatnog prava, ne samo na nivou Evropske unije. Ona problemu unifikacije privatnog prava pristupa strpljivo i postepeno. U izvesnom smislu i izvesnom stepenu to podseća na delatnost rimskog pretora.

ç