Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ВЕК РАСРБЉИВАЊА БАЛКАНА – ГЕОПОЛИТИЧКИ УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Сажетак

Српске земље представљају кључни геополитички фактор на Балкану. Њихова територијална величина, централни географски положај и припадност Православној цивилизацији су потенцијал који не одговара интересима српских суседа и великим силама Запада. Стога оне примењују стратегију „обуздавања“ српског чиниоца, настојећи да смање његову моћ. Аутор уочава даје то узрок континуираног, а током 20. и почетком 21. века нарочито интензивног и свеобухватног – расрбљивање Балкана. У раду се разматра једанаест кључних начина расрбљивања, а геополитичке последице тога процеса јесу: смањени демографски потенцијали српског народа, сажимање и фрагментација српског простора, економска неразвијеност и развојна неперспективност, слабост државе на унутрашњем и спољашњем плану, губитак „пасионираности“ за националне циљеве, (само)порицање националног идентитета…

кључне речи:

Референце

    1. Аврамовић, Зоран, Родомрсци, друго издање, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
    2. Антонић, Драгомир, „Па они нису Срби“, Печат, бр. 308, 28. фебруар 2014, Наш Печат, Београд.
    3. Велимировић, Николај, Српском народу кроз тамнички прозор, Ори­он, Београд, 1999.
    4. Веселиновић, Милојко В., „Географско-етнографски преглед Маћедоније и Старе Србије с картом“, Браство, бр. 1, 1887, Београд.
    5. Глигоријевић, Бранислав, „Унутрашње (административне) границе Југославије између два светска рата 1918-1941.“, Историја века, бр. 1-2, 1992, Институт за савремену историју, Београд.
    6. Група аутора, Историја српског народа, шеста књига, други том, Српска књижевна задруга, 1983, Београд.
    7. Зечевић, Миодраг; Лекић, Богдан, Државне границе и унутрашња територијална подела Југославије, Грађевинска књига, Београд, 1991.
    8. Ломпар, Мило, Дух самопорицања, друго издање, Orpheus, Београд, 2012.
    9. Ломпар, Мило, Повратак српском становишту, Catena mundi, Бео­град, 2013.
    10. Милошевић, Слободан Д., „Окупаторска подела Југославије 1941­1945.“, Историја века, бр. 1-2, 1992, Институт за савремену историју, Београд.
    11. Недок, Александар; Секулић, Милисав, „Епилог Првог светског рата у бројкама“, Војносанитетски преглед, 65, suppl, 2008, Управа за здравство Сектора за материјалне ресурсе МО Србије, Београд. (Зборник радова са научног скупа „Српски вој ни санитет 1917-1918“, одржаног на ВМА у Београду 31. октобра 2008; Александар Недок, Бранислав Поповић, ур.)
    12. Поповић, Радомир В., Православне помесне цркве, друго, допуњено издање, издање писца, Београд, 2009.
    13. Степић, Миломир, У вртлогу балканизације, Службени лист СРЈ, Институт за геополитичке студије, Београд, 2001.
    14. Степић, Миломир, Српско питање геополитичко питање, Јантаргрупа, Београд, 2004.
    15. Степић, Миломир, „Косовско-метохијска карика расрбљивања Балкана могући епилог и његове геополитичке последице“, Гласник, св. LXXXV, бр. 1, 2005, Српско географско друштво, Београд.
    16. Степић, Миломир, „Српске земље у балканској апликацији стратегије обуздавања: југословенска и постјугословенска формула“, Разбијање Југославије (Живојин Ђурић, Милош Кнежевић, Милан Јовановић, ур.), Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    17. Степић, Миломир, „О српском геополитичком идентитету“, Српска политичка мисао, бр. 2/2012, год. XIX, 36, Институт за политич­ке студије, Београд.
    18. Степић, Миломир (2013), Геополитика неоевроазијства: позиција српских земаља, Институт за политичке студије, Београд.
    19. Суботић, Момчило, „Расрбљивање“, Разбијање Југославије (Живојин Ђурић, Милош Кнежевић, Милан Јовановић, ур.), Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    20. Huntington, Samuel, The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, Simon & Schuster, New York, 1996.
    21. Cvijić, Jovan, “Etnographic Map of the Balkan Peninsula”, The Geograp­hical Review, V, № 5, 1918, The American Geographical Society, New York.
    22. Чавошки, Коста, Расрбљивање, Orpheus, Београд, 2011.
    23. Шуљагић, Сања, Заснивање српског националног идентитета, Ин­ститут за политичке студије, Београд, 2012.
    24. Политика, 4. новембар 2012.
периодика Политичка ревија 3/2014 УДК 323.1(=163.41)]:327::911.3)(497) 1-23