УСТАВ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ ОД 1838. ГОДИНЕ (ТУРСКИ УСТАВ)

Др Мијодраг Радојевић

Сажетак

Аутор у тексту анализира начин доношења, карактер и последице Устава од 1838. године. По обиму тек­ста, најкраћи српски устав који је најдуже формално важио у њеној уставноправној историји, написан је у Цариграду на арапском језику и уредио је основне елементе аутономног статуса вазалне Кнежевине. Уставом од 1838. године потврђена су вазална пра­ва, али и право Порте да интервенише у унутрашње уређење Србије. Његова најзначајнија последица је ограничавање апсолутизма кнеза Милоша Обреновића, што ће за последицу имати далекосежне по­литичке промене. Турски устав је неуређен поредак власти преобратио у правне прописе. Институције Турског устава су постале основа за изградњу модерног управног апарата и правног система. Под овим уставом, настала је нова фаза у развоју српске уставности – раздобље уставобранитеља.

Референце

1. Владисављевић Милан, Развој уставности у Србији, Издавачка за­друга „Политика и друштво“, Београд, 1938.
2. Драгнић Алекс, Развој парламентаризма у Србији у XIX веку, Дечје новине, Горњи Милановац, 1989.
3. Денковић Драгаш, „Настанак и развој Државног савета 1805-1918“, М. Јовичић (ур.), Уставни развитак Србије у XIX и почетком XX ве­ка, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990, стр. 147-158.
4. Јовановић Слободан, „Наше уставно питање у XIX веку“, у: Политичке и правне расправе, I–III, Сабрана дела Слободана Јовановића, Београдско издавачки-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга, Београд, 1990.
5. Јовичић Миодраг, Лексикон српске уставности 1804-1918, „Филип Вишњић“, Београд, 1999.
6. Јевтић Драгош, Поповић Драгољуб, Народна правна историја, четврто издање, Правни факултет у Београду, 2009.
7. Кандић Љубица, „Устав од 1838. године“, у: М. Јовичић (ур.), Устави кнежевине и краљевине Србије 1835-1903, САНУ, Београд, 1988, стр. 61-68.
8. Кркљуш Љубомирка, Правна историја српског народа, Правни факултет у Београду, Београд, 2007.
9. Лопичић Ђорђе, „Преглед конзуларних односа Србије 1804-1918“, Бранич, 1-2/2007, Адвокатска комора Србије, Београд, 2007.
10. Љушић Радош, Кнежевина Србија 1830-1839, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.
11. Љушић Радош, „О уставу од 1838. године“, у: М. Јовичић (ур.), Уставни развитак Србије у XIX и почетном XX века, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990, стр. 27-32.
12. Марковић Ратко, „Питање државности Србије током њеног уставног развитка“, М. Јовичић (ур.), Уставни развитак Србије у XIX и почетном XX века, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990, стр. 49-54.
13. Марковић Светозар, Србија на истоку, БИГЗ, Београд, 1973.
14. Миловановић Милован, Државно право и друге уставноправне студије, избор, редакција и поговор Ратко Марковић, ЈП „Службени гласник“, Београд, 2004.
15. Поповић Миливоје, Борбе за парламентарни режим у Србији, НИП Политика, Београд, 1991.
16. Поповић Б Никола, Србија и царска Русија, друго издање, ЈП „Слу­жбени гласник“, Београд, 2007.
17. Продановић М. Јаша, Уставни развитак и уставне борбе, Геца Кон, Београд, 1936.
18. Стојанчевић Владимир, „Историјско значење члана 5. Устава од 1838. године“, у М. Јовичић (ур.), Уставни развитак Србије у XIX и почетком XX века, стр. 55-59.
19. Ћоровић Владимир, Историја Срба, Октоих Нова књига Лео Комерц, Нови Сад, 2005.
    
20. „Устроеније Савета књажевства Српског од 1839. године“ у: Зборник закона и уредба и уредбени указа. I, Београд, 1840.
21. Устроениа Централнога правленија Књажевства Српског у: Збор­ник закона и уредба и уредбени указа. I, Београд, 1840.