УНУТРАШЊИ НЕОРУЖАНИ ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА КАПАЦИТЕТА БЕЗБЕДНОСТИ ДРЖАВЕ

Радослав Гаћиновић

Сажетак

Овај рад се темељи на чињеницама до којих је аутор дошао изучавањем политике насиља и неоружаног угрожавања капацитета безбедности модерне државе. Капацитет (лат. capacitas) система безбедно­сти се не огледа само у бројном стању материјално техничких средстава, опреме и наоружања који се користе у одбрани државе и њених грађана. Капацитет система безбедности се огледа и у богатствима државе, броју становника, организацији система без­бедности и обучености људи, тј, носилаца система безбедности државе и њиховом осећају одговорности за активно учешће у систему безбеднбости. Капацитет система безбедности се огледа и у способности припадника безбедносних структура да ефикасно и стално примењују стратегију одвраћања и у случају потребе стратегију узвраћања. Ниво оспособљености руководилоаца система безбедности је веома битан у сваком смислу, а посебно у исказивању способ­ности за превентивно деловање, правовремено препо знавање и процену опасности. Угрожавање капаци­тета безбедности једне државе обухвата довођење у опасност стање државе као политичке институције (установе) свим видовима штетних појава, делатности и утицаја, тј. доводи се у опасност уставни поредак. Дакле, унутрашњи неоружани облици угрожаавања безбедности по мишљењу аутора овог рада су: грађански нереди, политичке побуне, саботаже, политички мотивисани штрајкови, субверзивна делатност, а поред политике могу их изазвати етничке напетости и верски екстремизам, организовани криминал, нелегалне миграције становништва итд.

Референце

1. Арежина В., «Еколошке миграције», Политичка ревија, бр. 4/2006.
2. Војиновић М, Кобно осипање српског народа, Прометеј, Београд, 1995.
3. Гаћиновић Р, «Политичка пропаганда – ефикасно оружје у савременом рату», Српска политичка мисао, бр. 2/2011.
4. Гаћиновић Р., «Демократија и безбедност у националној држави», Српска политичка мисао, бр. 1/2010.
5. Гречић В., Миграција и интеграција страног становништва, Ин­ститут за међународну политику и привреду, Београд, 1989.
6. Гречић В., Југословенске спољнемиграције, Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику, Институт за међунаордну политику и привреду и Савезни завод за тржиште рада и миграције, Београд, 1998.
7. Ђорђевић, О., Лексикон безбедности, Привреда публик, Београд, 1989.
8. Игњатовић Ђ., Организовани криминалитет, Полицијска академија, Београд, 1998.
9. Кесић З., ”Етиолошка димензија послератног криминалитета у Србији”, Безбедност, бр. 2/2006.
10. Луковић З., Верске секте, приручник за самоодбрану, Драганић, Београд, 2000.
11. Маринковић Д.. «Основни правци криминалистичког поступања у сузбијању наркокриминалитета”, Наука безбедност полиција, Београд, бр. 2/2003.
12. Маћејка М. М., Еколошки менаџмент, Европски универзитет за интернационални менаџмент и бизнис, Београд, 2001.
13. Политичка енциклопедија, Савремена администрација, Београд, 1975.
14. Правни лексикон, Савремена администрација, Београд, 1970.
15. Сименуновић Д., Политичко насиље, Радничка штампа, Београд, 1989.
16. Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд, 1982.
17. Симоновић Б., Криминалистика, Правни факултет у Крагујевцу, Институт за правне и друштвене науке, Крагујевац, 2004.
18. Симић Р. Д., Поредак света, Завод за уџбенике и наставна сред­ства, Београд, 1999.
19. Стајић Љ. Гаћиновић Р., Увод у студије безбедности, Драслар, Београд, 2007.
20. Schmidt-Sommerfeld, C.: «Verdeckte Ermittlungen bei der Rauschgiftbekamfung», Kriminalistik, 7/2001.
21. Чарлс В. Кегли, Јуџин Р. Виктоф, Светска политика тренд и трансформација, Центар за студије Југоисточне Европе, Факултет политичких наука и Дипломатска академија, Београд, 2004.
22. Farstenhauster, D., «Verdachtsgеwinnung bei Organisierter Krimina­lität», Kriminalistik, 1/2002.
23. Фатић А., Криминал и друштвена контрола у Источној Европи, Институт за међнародну политику и привреду, Београд, 1997.