РАТ И ДРЖАВА – ОСЛОБОДИЛАЧКА БОРБА И НАЦИОНАЛНО УЈЕДИЊЕЊЕ У САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИЈИ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ

Јелена Вукоичић

Сажетак

Историјски развој српске политичке мисли био је под снажним утицајем ратова и окупација који су обележили велики део историје Срба. Највећи део своје савремене историје, од пада средњовековне Србије у 15. веку, српски народ провео је под окупацијом коју су пратили дискриминација, неправда и насиље. Без обзира на изузетно тешке услове у којима су вековима живели, Срби су успели у томе да сачувају свој национални идентитет и сећање на слободну државу, што им је у великој мери помогло када су почетком 19. века подигли устанак. У готово непрекидном низу ратова у 19. и првој половини 20. века Срби су покушавали да се ослободе окупаторске власти и уједине свој народ који је живео у различитим државама. Несрећне историјске околности под чијим је утицајем српски народ, подељен из међу великих царстава, живео вековима обликовале су српску националну идеологију у складу са идејама ослободилачке борбе, националног уједињења и обнове средњовековне српске државе. Темељ српске политичке мисли постале су управо идеје ослободилачког рата и националног уједињења које су суштински биле водиље националне политике у 19. и 20. веку.

Референце

1. Базић, Јован, „Улога косовског мита у обликовању српског националног идентитета“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2012.
2. Batakovic, Dusan T., The Serbs of Bosnia and Herzegovina History and Politics, Dialogue, Paris, 1996.
3. Богдановић, Димитрије, Књига о Косову, Пројекат Растко Грачаница, електронско издање, http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/ (приступљено: 01.06.2015.).
4. Вукоичић, Јелена, Историја, рат и идентитет Срба у Републици Српској, Чигоја штампа, Београд, 2015.
5. Вукоичић, Јелена, „Историја, рат и национални идентитет“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2014.
6. Ђукић, Остоја, „Морални аспекти Дејтонског мировног споразума“, у зборнику: Република Српска Десет година Дејтонског мировног споразума, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2005.
7. Јовановић, Владимир, За слободу и народ, Платонова штампарија, Нови Сад, 1868.
8. Кнежевић, Милош „Ослобођење, слобода и држава: Размишљање о могућим приступима суштини српског питања“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2013.
9. Љушић, Радош, Књига о Начертанију, Јефимија, Крагујевац, 2003.
10. Љушић, Радош, Српска државност 19. века, Српска књижевна задруга, Београд, 2008.
11. Марковић, Светозар, Српске обмане, Србија на истоку, БИГЗ, Београд, 1973.
12. Милосављевић, Борис, „Национални карактер, културни и политички образац“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр.3/2013.
13. Никифоров, Константин, „Мјесто и улога Дејтонског споразума на постјугословенском простору“, у зборнику: Република Српска Десет година Дејтонског мировног споразума, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2005.
14. Пашић, Никола, Слога Србо-Хрвата, др Ђорђе Станковић (пр.), Време књиге, Београд, 1995.
15. Рашковић, Јован, Луда земља, Акваријус, Београд, 1990.
16. Ристић, Јован, „Српски конзервативци: Одбрана и критика“, у: Полемика Јована Ристића и српских конезервативаца 1877. године, Чедомир Попов (пр.), Завод уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.
17. Самарџић, Радован, „Српска православна црква у XVI и XVII веку“, у: Историја српског народа III-2, Радован Самарџић (ур.), Српска књижевна задруга, Београд, 2000.
18. Симеуновић, Драган, Нововековне политичке идеје у Срба, Институт за политичке студије Београд и Правни факултет Бања Лука, Београд, 2003.
19. Стојанчевић, Владимир, „Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839.“, у: Историја српског народа V–I, Владимир Стојанчевић (ур.), Српска књижевна задруга, Београд.
20. Hoepken, Wolfgang, “War, Memory and Education in a Fragmented Society: The Case of Yugoslavia“, East Euro­pean Politics and Societies, 13, No. 1, Winter, 1999.
21. Шуљагић, Сања, „Српски национални идентитет од средњовековне теодулије до разградње модерне државе Србије“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2014.