Зоран Б. Радоњић

Приказ: Радош Смиљковић, 2021. Дипломатски записи Београд – Беч 1999-2000. Београд: Београдски форум за свет равноправних, 309 стр.

Приказ књиге: Коста Николић, 2020. Југославија, последњи дани 1989-1992. Књига друга - Људи мржње, земља смрти, Београд: Службени гласник, 540 стр.

У раду се на основу анализе и упоређивања јавно доступних података покушава дати одговор на питање да ли је председнички кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница заиста остварио изборну победу у првом кругу гласања на изборима за председника Савезне Републике Југославије 2000. године. Најпре је дато поређење званичних изборних резултата са изборним резултатима које су објављивали страначки штабови и дошло се до закључка да се они међусобно не слажу само код збирног броја гласова за председничке кандидате, док су готово потпуно истоветни када се ради о резултатима који су објављивани за нивое општина и градова. У другом делу текста наведене су и анализиране евидентне неправилности и недостаци званично објављених резултата и то оне правне природе (код утврђивања резултата гласања нису узети у обзир гласови са територије АП Косово и Метохија, јер су резултати са бирачких места поништени, а поновљени избори нису били спроведени, иако је то била законска обавеза) и материјално-логичке природе (очигледна прекрајања резултата гласања војника на одслужењу војног рока и дела албанског бирачког тела у општинама Прешево и Бујановац у корист председничког кандидата Слободана Милошевића и замена гласова између председничких кандидата на појединим бирачким местима). У завршном делу текста, анализиран је укупни обим и ефекат описаних неправилности на изборни резултат и дошло се до закључка да су званични изборни резултати највећим својим делом реални и тачни, те да се њихов исход, избор Војислава Коштунице за председника СРЈ у првом изборном кругу, може сматрати и легалним са правног аспекта и легитимним изразом воље бирачког тела.

Приказ књиге: Новак Бјелић, Казивања о Трепчи 1303-2018, Службени гласник, Београд 2019, 272 стр.

Рад се бави анализом утицаја политичких и друштвених догађаја на политику издаваштва српске (и југословенске) поште када су у питању поштанске марке као хартије од вредности које служе као доказ о плаћеној поштанској услузи. У раду се полази од претпоставке да је тај утицај одувек био изражен, имајући у виду да је поштанска служба у Србији од оснивања до данас увек била организована као јавна служба. Методама анализе садржаја и квантификације, извршен је увид у издавачку продукцију почев од 1866. године када су објављене прве српске поштанске марке, па до данашњих дана, уз приказивање најкарактеристичнијих примера. На основу истраживања, може се закључити да је одраз политичких и друштвених токова у држави одувек био у већој или мањој мери изражен на поштанским маркама, те да оне као такве могу представљати значајан помоћни извор података у друштвеним наукама, али да и саме могу бити предмет научног проучавања.

Приказ књиге: Данијел Бохслер (Daniel Bochsler), Изборно такмичење или етничко представљање? Политичке странке и етничке поделе у Централној и Источној Европи, Институт за политичке студије, Београд 2018, 174 стр.

Небојша Павковић, Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају „Милосрдног анђела“: Ратни дневник команданта Треће армије Војске Југославије, Медија центар „Одбрана“, Београд 2018.

Приказ књиге: Марија Обрадовић, Хроника транзиционог гробља: Приватизација друштвеног капитала у Србији 1989- 2012, Нова српска политичка мисао, Институт за новију историју Србије, Београд, 2017, 579 стр.

Проучавање савремених политичких појава све је теже замисливо без коришћења статистике, као метода који је веома повољан за употребу приликом обраде избора као једног од најважнијих политичких феномена у савременом друштву. Коришћењем статистичких метода у области избора добијају се подаци од значаја како за најшире друштвене слојеве и политичке актере, тако и за даља научна проучавања у политикологији. Стога се приликом употребе статистичке методе још више потенцира захтев за њеном тачношћу и прецизношћу. У овом раду се путем анализе појединих аспеката примене статистичке методе који су коришћени у публикацији Републичког завода за статистику која се односи на званичне резултате последњих локалних избора 2016. године настоји да се укаже на неке дилеме и проблеме који се јављају приликом процеса статистичке обраде изборних резултата. Као главна питања примене статистичке методе приликом обраде изборних резултата наведени су идентификација статистичке масе (одређења шта се подразумева под појмом локалних избора, односно да ли ту спадају и избори за одборнике скупштина градских општина или савета у месним заједницама), формирање временских серија (да ли треба истоветним методама обрађивати изборе који се у појединим општинама не одржавају у исто време), правилне идентификације учесника на изборима (на који начин обрадити резултате коалиција или листа које су поднеле групе грађана), проблема обраде и исказивања појединих изборних показатеља (начина израчунавања њихових вредности), проблем нетачности неких од исказаних резултата. Закључено је да ти проблеми првенствено потичу услед неусклађености правних прописа којима се регулише рад Републичког завода за статистику са правним прописима који уређују изборни поступка, затим услед неприлагођености статистичке методологије која се примењује и услед грешака људског фактора и слабије контроле и обраде прикупљених података.