Милош Јовановић
ЗНАЧЕЊА ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ СРБИЈЕ
Војна неутралност Србије, прокламована у Резолуцији Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије од 26. децембра 2007. године, неретко је погрешно схватана, тенденциозно тумачена и неосновано критикована. У раду се прецизније одређују смисао и домашај војне неутралности кроз тачно дефинисање различитих категорија које се везују за појам војне неутралности односно неутралности. Надаље се у раду испитује примереност позиције војне неутралности Србије односно постојање дубљег културолошко-историјског утемељења с једне стране, као и примереност предметног спољнополитичког и безбедносног опредељења у датом међународном контексту и геополитичком окружењу с друге стране.
ПОСЛЕХЛАДНОРАТОВСКИ СВЕТ ИЗМЕЂУ ИДЕОЛОГИЈЕ И ПОЛИТИКЕ СИЛЕ
Аутор се у оквиру овог рада бави доминантном послехладноратовском парадигмом која се заснива на идеји о морализацији међународних односа и нестајању политике силе са међународне сцене након пада Берлинског зида. Реч је о либералној и оптимистичкој визији света која питања демократије и њеног ширења, поштовања људских права, као и питања хуманитарних интервенција или међународног кривичног правосуђа, дефинише као основне послехладноратовске проблематике. „Арапско пролеће” дало је нови полет овим либералним идејама које чине темељ парадигме која и данас представља основни оквир промишљања међународних односа. Наведени континуитет се у раду показује критичким освртом на текстове четири савремена аутора.
