НАЦИЈА И НАЦИОНАЛИЗАМ – ПОРЕКЛО ТЕРМИНА И ИСТОРИЈАТ ИДЕЈЕ

У средишту онога што се означава појмовима нација и национализам налази се национални идентитет. И својом природом и својим пореклом, национални идентитет је сложен појам. Реч је о културној појави која због своје вишедимензионалности представља истрајну и гипку снагу, не везује се за материјалне чињенице, већ упућује на судбину, услед чега је немогућа потпуна дефиниција нације. Идеје и идеали ...

НАЦИОНАЛИЗАМ – ИНТЕЛЕКТУАЛНА ИСТОРИЈА И ПРОГРАМСКА НАЧЕЛА

Национализам је положен у основе модерног света, без овог учења немогуће је разумети не само политичку историју нашег света, већ и културне токове уопште. Пошто су просветитељство и Француска револуција разорили династички легитимизам, нација је постала извор политичке легитимности. То је био разлог да се обрати истраживачка пажња на идеју нације и учење национализма, на историјске околности у ...

ВОЈСКА И ДРЖАВА: ПОЧЕЦИ МОДЕРНЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Стварање модерне српске војске представљало је процес скопчан с многим тешкоћама, истим оним које је требало пребродити да би се засновала модерна српска државност. Требало је поднети жртве и примити ризике да би се успело, а успело се понајпре зато што је постојала јавна свест да војска значи државу и да држава значи војску. Таква свест била је општа, делили су је, упркос бројним међусобним ра...

ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКА УСЛОВЉЕНОСТ ЛИБЕРАЛНО-ДЕМОКРАТСКОГ ПОРЕТКА

У раду указујемо на међузависност економских структура и политичких институција, везаних за либерално-демократску државу. Уочљиво је да је функционисање политичких институција у оквиру либерално-демократског поретка на Западу условљено одговарајућим степеном друштвеног богатства, образовним степеном становништва, као и одсуством центрифугалних друштвених сила које би могле довести у питање сам ...

СРБИ И ЈУГОСЛАВИЈА: ПОЦЕПАНИ НАРОД У ПОДЕЉЕНОЈ ЗЕМЉИ

Овим радом указује се да је историја Србa у Југославији, најопштије казано, представљала историју поцепаног народа у подељеној земљи. Јужнословенска подељеност долазила је од различитих религија и различитих историјских традиција југословенских народа. Историја, ма колико се историчари позивали на научну методологију и објективност, увек представља политику примењену на прошлост. Актуелни полит...

ИДЕНТИТЕТ И ИСТОРИЈА – прилог култури сећања

Радом указујемо да је историјска самосвест окосница сабирања народа, основа његовог идентитета. Да би један народ видео себе у будућности, он се мора видети и у прошлости. Етноисторија је извор културне моћи. Борба за историју често доводи до културних ратова којима се надомешта оскудност сопствене историје. Кроз упознавање своје историје народ постаје самосвојан – добија идентитет. Идентитет ј...

НАЦИОНАЛНИ МОТИВИ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

У раду указујемо да је стара српска књижевност, иако сакралног карактера, писана од свештених лица, садржавала не само есхатолошке већ и историјско-политичке теме. Судбина српске државе, цркве и народа стална је тема старих српских записа. Стара српска књижевност настала је у оквиру византијских културних традиција, на српскословенском језику. То је разлог да се обрати пажња и укаже на битна св...

НАЦИОНАЛНА ИДЕЈА У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ

У раду се указује да Први српски устанак није представљао само социјалну буну обесправљене раје у Београдском пашалуку. Од самих почетака, устаничко вођство истиче намере да Устанак пређе границе пашалука, прошири се на све области насељене српским народом, у циљу ослобођења и уједињења. Није се остало само на прокламацијама, већ су, према приликама и могућностима, чињени и конкретни кораци у п...

О НАЦИОНАЛНОМ РАДУ СВЕТОГ САВЕ

Нема никакве сумње да је Свети Сава средишња личност српске историје, у томе се слажу и учена историја и народна традиција. У личности овог српског светитеља подудариле су се историја и легенда. Своје историјске време Срби рачунају од Стефана Немање, у монаштву Симеона, а да би то било тако одлучујући допринос дао је његов најмлађи син Растко – Свети Сава. Од свега што је дао српском народу нај...

УЛОГА ДРЖАВЕ У ОБЛИКОВАЊУ И ЗАШТИТИ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

Идеја нације везана је за државу. Претензија на државност је оно што један народ чини нацијом. Без претензија на политичку моћ, не може се говорити о нацији. Да бисмо разумели један идеал, морамо познавати његову историју, што важи и за националне идеале. У раду указујемо на историјске корене националне државе. Износимо разлоге који указују да је национална држава најбољи облик политичког орган...

ЕКОНОМСКА И ДРУШТВЕНА ОСНОВА СТАРЕ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ

Историјски развој сваког друштва у најтешњој вези је с његовом економском основом, јер политичка моћ директно произилази из економске снаге. Економска историја осветлила је древна друштва, дала један нови угао посматрања и разумевања њиховог уздизања и опадања. Из такве перспективе могуће је и сагледавање српског средњовековног друштва – државе Немањића. Српска средњовековна култура развила се ...

ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ ВУКОВЕ РЕФОРМЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Радом се указује да је српска национална идеја, под чим се подразумева ослобођење и уједињење српскога народа у једну државу, идеја водиља Вука Стефановића Караџића и његове језичке реформе. Иза оптужби да је Вук, наговорен од стране Копитара, радио на унијаћењу потекла је од зависти. И у своје време и данас, Вука су нападали образовани али ниски духови. Језичко удаљавање Срба и Руса није изврш...

РЕНЕСАНСНА МИСАО О ДРЖАВИ ПРИЛОГ РАЗУМЕВАЊУ ИСТОРИЈЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕАЛА

Радом настојимо указати на значај ренесансне мисли и идеја које су тада ушле у оптицај, а које ће баштинити национална идеологија. Нација се обликовала спајајући појмове који своје порекло вуку из ренесансе са правима која је обзнанила Француска револуција. Обратили смо пажњу на Макијавелија, главног политичког мислиоца ренесансе, и његово учење о државном разлогу, као и Боденово учење о сувере...

РЕЛИГИЈА, ДРУШТВЕНИ ПОРЕДАК И ИДЕНТИТЕТ – ПРИЛОГ РАЗУМЕВАЊУ ЗАПАДНОГ ДРУШТВА

Тема рада је природа друштва на Западу, историјско порекло и духовна основа западне цивилизације. Религија је душа друштва, без чијег се разумевања ни једно друштво не може разумети, нити се поредак може одржати. Поред своје основне сврхе, религија је једним делом и идеологија. До сопства се увек долази интеракцијом с другима – ми као не они. Словенски свет на Истоку за Запад је увек био етнизу...

НА ИЗВОРИМА СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА

Зa идентитет сваког народа од највеће важности је како сам тај народ види почетак своје историје. Своје историјско време Срби рачунају од Стефана Немање и његовог најмлађег сина Растка – Светог Саве. Немања је објединио Рашку и Зету и тиме је почела српска државност. Савиним радом Немањина творевина је добила је обједињавајућу моралну силу и постала органска заједница. Оном што је Немања створи...

РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТ НА БАЛКАНУ

Предмет овог рада је анализа узајамног односа религијског и етничког идентитета на простору Балкана. Рад је из домена културне историје народа који овај простор настањују. Иако постоје битне разлике између верског и етничког идентитета, између њих постоји сличност, јер и један и други проистичу из сличних културних мерила, узајамно се преплићу и подупиру Балкански простор није никакав изузетак,...

ВОЈСКА И ДРЖАВА ПРОБЛЕМАТИКА ЦИВИЛНО-ВОЈНИХ ОДНОСА

Радом указујемо на војну функцију државе и на суштину цивилно-војних односа. Најважнија компонента државе везана је за монопол на физичку силу којим она располаже. Сила је у војсци, те је однос војске и политике кључни за разумевање државног живота. Указујемо на везу друштвених структура и војне организације. Облик и физиономија ратова одлучујуће утичу на облик државе и особине државног поретка...

ВУКОВА РЕФОРМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЗАСНИВАЊЕ МОДЕРНЕ СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРЕ

Радом је, у кратким цртама, указано на предисторију борбе коју је Вук Стефановић Караџић повео за српски језик и правопис. Говоримо о сукобима и расколима који су настали у спору око језика нове српске књижевности, који су довели до груписања у две књижевне партије да би им се придружила и трећа. Указујемо на заслуге славеносрпске књижевности у српској култури, као и на разлоге због којих је он...

НАЦИЈА И ДРЖАВА У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Националност је дата као могућност која се под одређеним условима и околностима претвара у самосвест, а да би дошло до актуелизације дате могућности она се мора ослањати „на извесно раније дато осећање културе, на извесно заједничко наслеђе, то јест, заправо на извесну примордијалистичку инфраструктуру из које се, ако стицај околности то затражи, могу извући потребни знаци и симболи, политичка ...