НАРОД ХЕРОЈА: француски научници, дипломате, публицисти и уметници о Србији и Србима (1894–1918)
Summary
Књига „НАРОД ХЕРОЈА: француски научници, дипломате, публицисти и уметници о Србији и Србима (1894–1918)” др Александре Колаковић представља изузетно вредно истраживање о томе како се у Француској, између краја 19. века и завршетка Првог светског рата, формирала слика о Србији и српском народу. Ауторка прати сложен пут који су прешле француске перцепције — од романтичарских и често магловитих представа до аргументованих, научно утемељених оцена о политичком, културном и друштвеном животу Србије.
Посебно место у књизи имају француски научници, публицисти, путописци и дипломате који су допринели променама у разумевању балканског простора. Колаковић истиче важност истраживача попут Ернеста Денија, Емила Омана, Виктора Берара, као и публициста и дипломата Огиста Говена и Огиста Бопа, чији су радови и јавна иступања имали значајан утицај на француске политичке кругове. Многи од њих су боравили у Србији, учили српски језик и ослањали се на више извора, чиме су допринели да француска јавност добије реалнију слику о нашој земљи.
Ауторка посебно наглашава улогу српске дипломатије у креирању повољне представе о Србији. Личности попут Милутина Гарашанина, Стојана Новаковића, Андре Николића, Миленка Веснића и неформалног аташеа за штампу Гргура Јакшића активно су радиле на томе да Србија буде видљивија у Француској и да се њени интереси боље разумеју. Сарадња између француских и српских интелектуалаца, новинара и политичара била је од суштинског значаја у стварању поверења и учвршћивању односа који ће свој пуни смисао добити у Великом рату.
Књига доноси и занимљиве описе француских путописаца и дипломата о Србији и Београду, попут вредног дневника Албера Малеа, једног од ретких Француза који је дуже време боравио у Србији пре 1903. године. Његова сведочења, као и фотографске кампање Албера Кана током балканских ратова, допринели су визуелном упознавању француске јавности са Србијом, њеним народом и ратним искушењима.
Важан део књиге посвећен је периоду Великог рата, када је слика о народу хероја добила своју пуну снагу. Француски интелектуалци и новинари, који су пратили повлачење српске војске преко Албаније до Крфа и живот српских избеглица у Француској, оставили су сведочанства дубоке емпатије и дивљења. Управо су та сведочанства утицала на дипломатске структуре приликом доношења кључних одлука у Версају и на крају рата.
Поред историјске анализе, ауторка повлачи и јасну везу са савременошћу. У време када француско-српски дипломатски односи обележавају 185 година, и када се у новим геополитичким околностима у јавности све чешће постављају питања о савременим француским неразумевањима српских националних интереса, као и о још увек присутној негативној слици Србије и Срба — еху ратова деведесетих година 20. века — овом књигом, ауторка је покушала да кроз историјско истраживање осветли механизме формирања перцепција и допуни мозаик знања који омогућава да се, 110 година након периода у којем је искован термин „вечитог пријатељства и братства по оружју”, поново промишља и расправља о француско-српским односима.
Књига „Народ хероја” зато није само историјска студија, већ и драгоцено сведочанство о томе како се граде међудржавне везе, како се формирају перцепције и колики значај имају интелектуалци, дипломате и култура у обликовању међусобног разумевања. То је дело које са много пажње и научне темељности реконструише један важан период француско-српских односа и оставља јасну поруку: слика о Србији се може мењати — као што се мењала у прошлости, тако се може мењати и данас.
