25 GODINA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U SRBIJI: Analiza priliva, institucionalnog okvira i uticaja

Summary

Да ли су стране директне инвестиције заиста биле покретач економског развоја Србије или су постале скуп и недовољно транспарентан инструмент економске политике?

У издању Института за политичке студије и издавачке куће Архипелаг објављена је нова научна монографија др Стевана Рапаића, настала у оквиру научноистраживачке делатности Института за политичке студије, уз суфинансирање Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

Полазећи од чињенице да је Србија у периоду од 2001. до 2025. године привукла више од 65 милијарди евра страних директних инвестиција, аутор поставља једно од кључних питања домаће економске политике: у којој мери су страна улагања заиста допринела привредном расту и развоју Србије и какве су последице политике њиховог привлачења по домаћу привреду, запосленост, јавне финансије и животни стандард грађана?

Књига доноси свеобухватан приказ развоја страних директних инвестиција, њихових основних облика, теоријских приступа и улоге транснационалних компанија у савременој светској привреди. Посебна пажња посвећена је питањима трансферних цена, репатријације профита, међународног регулисања страних улагања, као и географској и секторској расподели глобалних инвестиционих токова.

Значајан део монографије посвећен је развоју институционалног и правног оквира за страна улагања у Србији. Аутор анализира законе, међународне споразуме и државне мере које су током претходних двадесет пет година обликовале инвестициони амбијент. Разматрају се споразуми о заштити улагања и избегавању двоструког опорезивања, споразуми о слободној трговини, пореске олакшице, слободне зоне, рад надлежних агенција, као и систем финансијских подстицаја и субвенција страним инвеститорима.

Посебну вредност књиге представља детаљна анализа прилива страних директних инвестиција у Србију од 2001. до 2025. године. Овај период аутор посматра кроз две целине – од 2001. до 2013. и од 2014. до 2025. године – узимајући у обзир промене политичког система и различите моделе вођења економске политике. Приказани су обим, порекло и секторска структура инвестиција, са посебним освртом на улагања из Европске уније, Кине, Русије и Сједињених Америчких Држава.

Монографија истовремено показује на који начин су страни инвеститори постали водећи српски извозници и разматра последице таквог развоја по домаћа предузећа и укупну структуру српске привреде. Аутор критички анализира политику субвенционисања страних компанија, транспарентност поступака доделе државне помоћи, услове под којима су закључивани инвестициони уговори, као и однос између уложених јавних средстава и остварених економских резултата.

Завршни део књиге заснован је на статистичком истраживању утицаја страних директних инвестиција на привреду Србије у периоду од 2010. до 2024. године. Применом корелационе анализе испитује се повезаност прилива инвестиција са кретањем бруто домаћег производа, спољне трговине, индустријске производње, запослености, зарада, фискалних показатеља и трошкова живота. Посебна пажња посвећена је налазима о вези страних инвестиција са БДП-ом, извозом и индустријском производњом, али и њиховој слабијој повезаности са тржиштем рада, јавним финансијама и животним стандардом.

„25 година страних директних инвестиција у Србији” није само научна анализа инвестиционих токова већ и критичко преиспитивање економског модела који је обележио читаву једну епоху. Повезујући политику, економију, институције и статистичке показатеље, др Стеван Рапаић читаоцима нуди аргументован одговор на питање шта су стране инвестиције донеле Србији, ко је од њих имао највише користи и да ли је политика њиховог привлачења створила основе за одржив развој домаће привреде.

Монографија је намењена научној и стручној јавности, истраживачима, студентима, доносиоцима одлука, али и свим читаоцима заинтересованим за однос политике и економије и за разумевање развојног пута Србије током претходне две и по деценије.

Рецензенти монографије су др Горан Николић, научни саветник Института за европске студије, др Марко Тмушић, ванредни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, и др Јелена Тодоровић Лазић, виши научни сарадник Института за политичке студије.