РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТИ У (ПОСТ)МОДЕРНОМ ДРУШТВУ
Сажетак
Свако од нас је истовремено носилац више идентитета који почињу да се формирају од самог нашег рођења, при чему они не престају да се формирају, мењају и прожимају током читавог нашег живота. Како религија обликује идентитет, свакодневни живот и међународне односе у модерном добу?
У времену у коме се идентитети преиспитују, вредности мењају, а човек све чешће тражи смисао између традиције и модерности, пред читаоцима се налази изузетно значајно дело: „РЕЛИГИЈА И ИДЕНТИТЕТИ У (ПОСТ)МОДЕРНОМ ДРУШТВУ” аутора др Мише Стојадиновића.
Ова књига није само научна анализа религије — она је дубоко промишљање о човеку савременог доба, његовој духовности, кризи идентитета и потреби за припадањем у свету који се непрестано мења. Од класичних социолошких теорија Огиста Конта, Маркса, Вебера и Диркема, до савремених дебата о секуларизацији, глобализацији и повратку религије у јавни простор, аутор читаоца води кроз сложене процесе који обликују данашње друштво. Књига отвара питања: зашто религија није нестала у модерном добу, како вера обликује личне и колективне идентитете, на који начин религија утиче на политику и међународне односе, као и зашто је духовност поново постала једна од централних тема савременог света.
Вредност ове публикације посебно се огледа у њеној глобалној перспективи. Књига читаоца води кроз различите регионе света — Европу, Северну Америку, Аустралију и Нови Зеланд, Меланезију (Нова Гвинеја), Северну Африку, Средњи исток, Африку и Јужну Сахару, Јужну и Централну Америку, Карибе, као и Јужну, Југоисточну и Источну Азију. На тај начин она показује богатство и разноликост нових религијских покрета и савремених облика религиозности у различитим културним, историјским и друштвеним контекстима.
Посебну емотивну и људску димензију књизи дају речи захвалности које откривају да иза овог значајног научног рада стоје искрена сарадња, пријатељство и подршка блиских људи. Аутор посебну захвалност упућује: др Небојши Кузмановићу, директору Архива Војводине, на подршци, идејама и сарадњи; проф. др Љубиши Деспотовићу; проф. др Кирилу Шевченку из Белорусије; др Владимиру Мосу из Велике Британије; као и Дајани Лазаревић за техничко уређивање рукописа и идеју за корице.
