Монографија “Extremism and Hooliganism in the Western Balkans” др Марије Ђорић представља резултат вишедеценијског, посвећеног истраживачког рада ауторке и синтезу знања и искуства стеченог кроз њене раније монографије. Полазећи од становишта да савремени свет није хармонична целина, већ простор изражених подела и структурних неравнотежа, ауторка показује да управо екстремизација тих разлика ствара плодно тле за настанак и опстанак различитих облика екстремизма. У том смислу, једна од кључних вредности ове монографије огледа се у њеној трајној актуелности, будући да феномен екстремизма, на глобалном, регионалном и локалном нивоу, остаје један од најупорнијих изазова савремених друштава.
Др Ђорић приступа феномену екстремизма кроз пажљиво изведену квалитативну анализу, наглашавајући његову вишедимензионалну природу. Иако је екстремизам присутан у различитим сферама друштвеног живота – култури, религији и спорту – ауторка оправдано истиче да су његове најдеструктивније последице управо у политичкој сфери. Посебна пажња посвећена је разјашњавању односа између екстремизма, радикализма и тероризма, који у савременом свету обликују политичку и безбедносну стварност и генеришу осећај неизвесности и страха.
Централни простор истраживања заузима Западни Балкан, који ауторка сагледава као специфичан простор „између” – ни довољно европски, ни оријентални, већ пре свега свој. Управо та сложена идентитетска позиција региона условљава специфичне облике испољавања екстремизма и хулиганизма.
Посебан допринос монографије огледа се у анализи екстремизма у спорту, односно хулиганизма. Ауторка хулиганизам не посматра искључиво као навијачко насиље, већ као сложен друштвено-политички феномен. Концепт политизације хулиганизма, који се идентификује као специфичност балканског простора, указује на дубоке и често нераскидиве везе између хулиганских група, политичких структура и организованог криминала. Посебно је значајна ауторкина теза да је савремени хулиганизам у региону у мањој мери идеолошки екстремизам, а у већој мери облик криминалног деловања, што представља важан аналитички помак у односу на раније интерпретације.
Монографија обрађује и бројна осетљива и савремена питања, попут повратка терориста са страних ратишта, родне димензије екстремизма, радикализације рањивих група, утицаја пандемије и проблема менталног здравља. Истовремено, књига има снажну педагошку и методолошку димензију, јер ауторка посебну пажњу посвећује младим истраживачима, указујући на изазове и етичке замке у проучавању екстремизма, које метафорички описује као потрагу за „Светим гралом”.
