„Морални универзум древних бирократија” пружа сазнајни увид у универзална обележја схватања моралности у далекој прошлости бирократије и бирократског понашања, и то кроз анализу државног апарата у три старе цивилизације – Египту, Индији и Кини. У домаћим научноистраживачким оквирима, бирократија се само спорадично појављивала као тема монографских студија из области друштвених наука, и то највише у периоду од краја педесетих до краја осамдесетих година двадесетог века, када је објављено неколико књига о савременој бирократији, бирократизму и њеној друштвеној улози. Утолико истраживачки подухват др Кораћа представља куриозитет када је реч о изучавању бирократије и јавних институција уопште, јер обнавља научни интерес за бирократију као учесника политичког процеса занемареног у анализама, и то тако што спаја предности теоријских приступа антропологије морала, политичке антропологије и политичких наука (јавне управе). Аутор улогу бирократије као посредника између политичких визија владајуће елите и крајњих исхода одлука донетих на основу тих визија сагледава у тоталитету онога што је нормирано и веза нормираног са ширим вредносним и културним контекстом, при томе имајући у виду митолошко-религијске наносе наративних пракси које је древна моралност имала као своје битно обележје.
На основу доступне историографске, археолошке и текстуалне грађе и релевантних коментара те грађе, аутор настоји да: 1) идентификује основна обележја значења моралности у контексту рада чиновника; 2) расветли дистинкције између морално исправних и погрешних образаца у раду чиновника, имајући у виду вредносну димензију управне културе одабраних предмодерних политичких заједница; 3) испита интеракције схватања моралности унутар бирократске организације и разумевања моралности у ширем културном контексту анализираних предмодерних друштава. У оквиру сваке од одабраних старих бирократских традиција, аутор као основне показатеље анализира садржину моралних вредности, норми и правила као општеприхваћених смерница делања у домену државних послова; званичне и незваничне наративе о моралној димензији обављања државних послова; и схватање бирократа о томе каква тачно пракса обављања поверених дужности јесте морално исправна и стога доприноси добром имиџу.
Које поуке за унапређење етичке инфраструктуре у организацији савремене јавне администрације нуди студија „Морални универзум древних бирократија”? Отварајући по први пут у домаћим оквирима сазнајну перспективу антропологије бирократије, налази студије др Кораћа показују да продубљено разумевање структурних обележја моралности предмодерне бирократије омогућује проналажење одговора на питања зашто и како неформални обрасци понашања и даље успешно измичу етичким кодексима савремених јавних управа.
