ОД КИБОРГА ДО КИБЕРНАНТРОПА: ОСНОВНЕ ПОЛИТИЧКЕ, КУЛТУРАЛНЕ И ФИЛОЗОФСКЕ ДИМЕНЗИЈЕ КОНЦЕПАТА

Овај рад ће дати преглед и критички пропитати носеће политичке, културалне и филозофске димензије вештачке интелигенције преко анализе актуелних теоретских варијанти идеје хуманизма: од постхуманизма и трансхуманизма, преко антихуманизма до дигиталног хуманизма. Притом, фаворизује се концепт дигиталног хуманизма који је афирмативан и према достигнућима модерних технологија и према духу/разуму ч...

СКИЦА СРПСКОГ ПОСТКОЛОНИЈАЛНОГ СТАЊА: СРБИН, србин И СРБИН

У овој студији се покушава деконструисати неоколонијални статус Србије. У раду се тврди да је Србија самоколонизована преко два културална варијетета: преко деловања другосрбијанских, вестернизованих либерално-демократских елита и преко деловања првосрбијанских, традиционализованих елита. Показано је како и један и други дискурс фаворизују неоимперијалне императиве и агенде. Деколонизујеће реше...

ТРАКТАТ О САВРЕМЕНОМ РЕПОЗИЦИОНИРАЊУ ДИСКУРСА ДРЖАВЕ

Овај рад ће покушати да презентује и анализира неке од дискурзивних компоненти дестабилизације класичног концепта државе. У том смислу у посебном фокусу ће бити њена спацијална димензија (територија, територијалност и „територијална замка“) и димензија суверенитета. Са друге стране, овај рад ће се бавити и могућношћу плуралног разумевања суверенитета, реартикулисањем односа између анархије и су...

ХИБРИДНА ПОСТМОДЕРНИЗАЦИЈА СОЦИЈАЛНОГ РАДА

У овоме раду се расправља интензитет, форма и степен освешћености постмодернизације социјалног рада. У том смислу, под постмодернизацијом социјалног рада се подразумева његово дискурзивно/метанаративно смештање у контекст глобално постмодернизованих друштва, како на нивоу спољне институционалне мреже значења, тако и на нивоу унутрашњег реконфигурисања, реформулисања, редефинисања и реорганизова...

СТРУКТУРАЛИЗАМ И ПОСТСТРУКТУРАЛИЗАМ: ТЕОРЕТСКЕ ТЕНЗИЈЕ И ДИМЕНЗИЈЕ

У овоме раду се упоређују и критички пропитују најважније карактеристике структурализма и постструктурализма као две изузетно важне теоријске оријентације за разумевање актуелне друштвене и политичке стварности in genere. У том смислу, анализирају се теоретске премисе/концептуализације: структуре, субјекта, идентитета, језичких форми, реторских инкохерентности текста и генеративних консеквенциј...

NIKLAS LUHMANN’S SOCIAL SYSTEMS THEORY: THE ISSUE OF SUBSYSTEM AUTONOMY

Niklas Luhmann articulates the basic elements of his authentic theoretical position as criticism of, as he calls them, classical sociology or classical organisation theory. While within these orientations, (social) systems are mainly interpreted as centralised entities whose structures are stabilised by purpose determined at the top, Luhmann, in his general theory of social systems privileges i...

ПРОЦЕСУАЛНИ ЗАОКРЕТ У ГРАНИЧНИМ СТУДИЈАМА

Студије граница, као и студије простора, су повратиле важност на глобалној академско-научној сцени и данас важе за једну од најатрактивнијих истраживачких области. Овај рад ће пропитати оне димензије разумевања граница, које их не перципира као статичне линије и режиме државне моћи, већ ће се фокусирати на дисперзију, пролиферацију и репрезентацију граничних модуса, функција и последица унутар ...

ПОЛИТИКЕ НАРАТИВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ БАЛКАНА И БАЛКАНИЗМА

Централност питања Балкана се у последњих тридесет година, а и раније, неретко поистовећује са екстремним политичким контекстима − ратним сукобима. Најчешћа експликација таквог стања ствари, поред глобалних међународних политичких трендова/интервенција, се, једнострано и плитко види у наводно инхерентном агресивном национализму, историјски укорењеном у и/или трансферованом преко радикализовања...

РЕКОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ: ТРАНС-НАЦИОНАЛНE ДИМЕНЗИЈE

Овај рад се бави променама у интерпретацији социјалне политике на нивоу дискурзивне екстензије концепта новим процесима, који се могу детектовати као транс-национални (билатерални, регионални и глобални) план социјалне политике. Први део рада се бави утицајем тих елемената на само дефинисање и типологију социјалне политике, а други део критичком анализом њихових позитивних и негативних аспеката...

ОД ДРУШТВЕНЕ КОНТРОЛЕ ДО МОРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ: РЕАРТИКУЛИСАЊЕ ДИСКУРСА МОРАЛНЕ ПАНИКЕ

Овај рад се бави концептуалном генезом и трансформацијом појма моралне панике. Монографска студија критички пропитује развој појма од његове процесуалне варијанте, преко атрибуционе варијанте, до интегрисања са социологијом управљања или governmentality концептом. У том смислу, потенцира се становиште по коме је морална паника стандардни део/продужетак моралне регулације, резултат деловања како...

РЕСТОРАТИВНИ ПРИСТУП КОНФЛИКТИМА У СРБИЈИ

Ресторативни приступ конфликтима почиње да се развија седамдесетих година 20. века као одговор на критику традиционалних модела кривичног права и решавања конфликата. Од тада су развијани различити програми, вођене су многобројне кампање, измењено је кривично законодавство у које су инкорпорирани принципи ресторативних приступа, међутим ресторативни приступи у решавању конфликата у Србији још у...

ДИСКУРЗИВНО ТРАНСФОРМИСАЊЕ КОНЦЕПТА БЛАГОСТАЊА

Рад се бави компаративном анализом модернистичке, позномодернистичке и постмодернистичке парадигме благостања. У том смислу први део рада, се бави општим концептуалним профилисањем концепта благостања, државе благостања и, консеквентно, политике благостања. Следећи део се бави позно-модернистичком политиком ризика и његовим утицајем на реформулисање држа­ве благостања у државу социјалног инвест...

ТРАКТАТ О ПОСТМОДЕРНИЗМУ, ДРУШТВУ И ПОЛИТИЦИ: QUAECUMQUE AB X DICTA ESSENT, COMMENTITIA ESSE

Носећа истраживачка интенција ове монографске студије је свеоубухватније разумевање најважнијих карактеристика постмодернистичког дискурса и оповргавање најчешћих концептуалних заблуда и критичких стереотипа повезаних са истим. Зарад тога рад је подељен у три дела. Први део се бави општим епистемолошко-методолошким претпоставкама повезаним са постмодерни­змом, други покушава да дефинише основна...

ПОЛИТИКА И ПРОСТОР

Зборник научних радова националне конференције са међународним учешћем Уредници: Ђорђе Стојановић Синиша Атлагић Главни научни мотив који стоји иза зборника је покушај да се поврати истраживачки значај концепта/дискурса простора за српску политикологију и то на два различита нивоа. Као прво, то је реформулисање теоретског значаја дискурса простора са фаворизованим дискурсом времена. Наиме, д...