Изабери језик:

Винко Пандуревић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Клуб генерала и адмирала Србије

периодика

ОБАВЕЗА СЛУЖЕЊА ВОЈНОГ РОКА

Прошло је десет година од како је обустављена обавеза служења војног рока у Србији. У протеклој деценији уследиле су значајне промене на геополитичкој карти света, као и значајне промене геостратешког и војнополитичког карактера, које су од значаја за геополитички положај Србије, као и за питања њене безбедности и одбране. Управо у овом раду се анализирају политички, геополитички и безбедносни аспекти међународног положаја Србије, који су од значаја за њену стабилност, безбедност и одбрану. Анализом кључних доктринарних докумената из области Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране, као и анализом законских и подзаконских аката из домена одбране и војске и изведених доктринарних докумената, анализом и проценом оперативних способности Војске Србије, њене борбене моћи у функцији извршавања додељених мисија у складу са Стратегијом одбране, приказани су основни аргументи у прилог укидања ОДЛУКЕ о обустави обавезе служења војног рока. Служећи се методом анлизе и синтезе и историјко-компаративним методом извршена је анализа доктринарних докумената из области безбедности и одбране, идентификовани основни ризици, изазови и претње, анализиранa постојећа законска решења у области војне, радне, материјалне обавезе и обавезе служења у резервном саставу, те приказани чиниоци од значаја за одржавање високе борбене моћи Војске Србије ради остваривања функције одбвраћања потенцијалних агресора на Републику Србију.

периодика

БАЛКАН И РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА – ГЕОПОЛИТИЧКИ И БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТИ

Говорити о односу Русије према Балкану, њеном присуству и утицају посебно на Западном Балкану, не може бити целовито без познавања и анализе присуства НАТО на Балкану. У овом раду се говори о односу Русије према Балкану, облицима њеног (не)присуства на простору Балкана, кроз анализу присуства и утицаја САД и НАТО на том истом простору, који постају све снажнији са тенденцијом потпуног господарења Балканом и елиминисања сваког облика утицаја и присуства Русије на истом простору, коју САД сматрају „малигним чиниоцем“. У раду је дат историјски пресек руског утицаја и присуства на Балкану од совјетске Русије, преко Русије у доба Јелцина и у доба Путина, те актуелни односи Русије спрам Балкана, као поново велике светске силе. САД су успеле да се учврсте на простору Македоније, изборивши се за њено ново име, те Албаније и Црне Горе, а на КиМ желе нову можда највећу базу НАТО у Европи, истовремено вршећи снажне притиске на Србију и Републику Српску, као последње тачке ослонца Русије на Балкану. Управо због присутног начина деловања НАТО на Балкану, Русија која је изгубила одређене полуге присуства на Балкану, настоји реафирмисати своју улогу у склопу општег репозиционирања великих сила на светској сцени. Иако се све велике силе и домаћи фактори залажу за стабилност на Балкану, због општег тренда односа Балкан постаје зона потенцијалних конфликата у чијем центру се налазе српске земље и српски етнички простори.

ç