Изабери језик:

Сања Ђурђевић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Висока школа социјалног рада, Београд

периодика

АНАЛИЗА НОРМАТИВА И ПРАКСЕ СПРЕЧАВАЊА НАСИЉА НАД ЖЕНАМА У СРБИЈИ

Родно засновано насиље се сматра једним од најраспрострањенијих и најдрастичнијих облика кршења женских људских права и нарушавања људског достојанства и један је од најчешћих појавних облика дискриминације над женама. Овај рад има за циљ да представи скуп међународно преносивих стандарда важних за праксу превенције и третмана жена погођеним партнерским насиљем и да анализира националне документе и смернице за поступање релевантних институција у случајевима насиља над женама. Основна хипотеза рада је да усвајање и ратификовање међународних конвенција, између осталих и Конвенције о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, представља иницијални корак ка остварењу принципа нулте толеранције на насиље и интегрише овај принцип у националне политике које су кључне за развој друштва. Овај рад указује да у Републици Србији постоји правни и институционални оквир за спречавање насиља над женама, али да стратешке мере и закони нису довољно делотворни, односно свеобухватни и координирани у заштити жена од свих видова насиља.

ПРОКРИМИНАЛНЕ ДИСПОЗИЦИЈЕ ЛИЧНОСТИ

Теорије личности су усмерене на типове и особине личности као и на мерења истих како би се упоредиле сличности и разлике између структуре личности различитих људи. Постоји велики број научних студија које се баве испитивањем повезаности структуре личности и криминалитета. Велики број њих доказује да се код преступника налази стално присуство особина из такозваног патолошког конативног подручја личности. У овом раду приказане су три теорије личности које су доминантне теоријске парадигме у области психологије криминала и на основу којих су вршена многобројна емпиријска истраживања личности и понашања криминалаца: Ајзенков (Еyсенцк) модел личности, Петофакторски модел личности и Кибернетички модел личности. Такође, анализирана су доступна домаћа и међународна емпиријска истраживања која су се бавила проучавањем повезаности особина личности и криминалног понашања.

периодика

ДОМИНАЦИЈА МАТЕРИЈАЛИЗМА НАД АЛТРУИЗМОМ – КРИЗА ДРУШТВА ИЛИ ПОЈЕДИНЦА?

Вредности спадају у један од основних феномена психичког живота појединца. Циљ је установити разлике између испитаника у степену пожељности хедонистичке, материјалистичке и алтруистичке вредносне оријентације, као и корелацију ових вредности са три особине личности: екстравертност, агресивност и психотицизам. Испитивање је обављено на узорку од 142 испитаника. Резултати су показали да је највећу нумеричку израженост имала материјалистичка вредност (АС=3,61), док најмању нумеричку израженост показује хедонистички стил живота (АС=3,29). У статистички значајној, позитивној, међусобној корелацији су само активистички и алтруистички стил (п < .05). Резултати биваријатне корелације показују корелацију психотицизма са свим вредносним оријентацијама и то у негативном смеру (од - .176 до - .203), корелацију ектравертности са хедонизмом (.236) и екстравертности и алтруизма (.180). Закључак је да је материјална сигурност примарна вредност испитаних особа, а да је алтруизам нормативног типа, тј. да је у питању конформистички алтруизам, када је појединац потпуно свестан користи коју има од свог понашања.

периодика

ПОРОДИЦЕ АДОЛЕСЦЕНАТА У СУДАРУ СА НОВИМ ВРЕМЕНОМ: ИЗМЕЊЕНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ ИЛИ НОВИ ВИДОВИ ЗАВИСНОСТИ

Технолошки напредак, као тековина новог времена, доноси нову димензију и у индивидуалном функционисању младих генерација и у вечитом трансгенерацијском сукобу. Ослањајући се добро на познате постулате поридчне динамике, животне циклусе у породици, још увек, дефинишемо у односу на значајне догађаје и развојне фазе појединих чланова породице. Једна од најзначајних фаза и у индивидуалном и у породичном развоју представља период када деца улазе и пролазе кроз адолесценцију. Адолесценција је развојно нормативна криза коју карактерише висок потенцијал раста, али и несталне снаге Ега, које појачавају вулнерабилност личности ка социопатолошким појавама и психопатологији. Са друге стране, сви развојни проблеми, социопатолошке појаве или структурисана психопатологија адолесцената, представљају екстернализацију родитељских индивидуалних нерешених проблема или проблема у родитељској дијади. Технолошке новине, увођењм новог начина комуницирања, додатно продубљују потецијал за трансгенрацијски сукоб у овом најостељивијем периоду живота и за адолесцнета и за породицу. Рад има за циљ да укаже на карактеристике здраве породице са адолесцентом, али и на специфичности проблематичних породица са посебним освртом на функционисање породица адолесцената са проблемима злоупотребе и нових видова зависности.

ç