Изабери језик:

Никола Фабрис

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Економски факултет, Универзитет у Београду.

периодика

КРЕТАЊЕ ДЕВИЗНОГ КУРСА У СРБИЈИ: кризно прилагођавање или последица дубљих структурних неравнотежа

Ниво девизног курса је важна детерминанта економске политике сваке земље. Он утиче на кретање инфлације, платнобилансну (не)равнотежу, социјални положај становништва, ниво задужености, профитабилност привреде и многе друге варијабле. Кроз кретања нивоа девизног курса преламају се различити друштвено-економски, али и политички и социјални односи у Србији. Нагла губљења вредности курса динара крајем 2008. и крајем 2009. године су отворила бројна питања, почевши од тога који фактори утичу на кретање нивоа курса дина­ра, до тога да ли се економским политикама може утицати на кретање курса. Она су утицала на бројне дебате и врло различите ставове чак и еминентних економиста. Стога је циљ овог рада да покуша да укаже на факторе који утичу на кретање нивоа девизног курса у Србији. Рад ће се састојати из четири дела. У првом делу су дата теоријска разматрања политике девизног курса. У другом делу рада биће анализирано кретање нивоа девизног курса и његове реперкусије на различите економске варијабле. У трећем делу ће се анализирати фактори који утичу на кретање нивоа девизног курса у Србији. У четвртом делу ће се анализирати какву би политику девизног курса требало водити у наредном периоду.

периодика

ШТА JE НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС СРБИЈЕ: „ПАКТ ЗА РАСТ“ ИЛИ „ПАКТ ЗА СТАБИЛНОСТ“?

Последњих година се код креатора економске полити­ке јавља дилема да ли мерама економске политике креирати макроекономску стабилност, која би онда била подстицај расту или су имајући у виду рецесионе притиске неопходни државни стимуланси у циљу оживљавања производње и подстицања запослености. На ово питање не постоји недвосмислен одговор, ни у економској теорији ни у економској пракси. Аутори рада сматрају да је потребно имати у виду специфичности сваке појединачане земље пре него што се определе за једну или за другу варијанту. У раду је примењен методолошки приступ да се прво са теоријског аспек­та размотре теорије које сугеришу подстицање економског раста (кејнзијанизам) и теорије које сугеришу креирање макроекономске стабилности (монетаризам и нова класична макроекономија). Потом се у раду анализирају специфично­сти Србије. Аутори су као циљ рада поставили одговор на питање какву економску политику треба да води Србијау наредном периоду да ли треба подстицати раст или креирати макроекономску стабилност. У раду се закључује да, имајућиу виду нарушену фискалну равнотежу, екстерну неравнотежу, али и бројне структурне поремећаје, доминантно тре­ба водити политику која би се могла окарактерисати као „пакт за стабилност“ уз одређене подстицајне елементе.

ç