Изабери језик:

Милан Миљковић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Универзитет одбране Министарства одбране

периодика

ИНТЕРАКЦИЈА СТРАТЕГИЈЕ ПРИСИЛЕ И ОДВРАЋАЊА – ПОУКЕ ИЗ АГРЕСИЈЕ НА САВЕЗНУ РЕПУБЛИКУ ЈУГОСЛАВИЈУ 1999. ГОДИНЕ

Предмет рада је преиспитивање релевантностии савременог значаја класичног приступа употребе стратегија присиле и одвраћања и њихове интеракције. У раду се предмет истраживања разматра кроз преглед литературе и теоријских ставова класичних мислилаца,а релевантност и савремени значај њихових ставова кроз анализу интеракције стратегије присиле НАТО и стратегије одвраћања СРЈ пре и током агресије 1999. године. Истраживачко питање рада је да ли класични приступи употребе стратегије присиле и одвраћања задржавају своју релевантност и данас. Aутори закључују да је највећи део начела о примени стратегије присиле и одвраћања релевантан и за данашњу стратегијску праксу и националну безбедност. Истакнута је релевантност начела ескалације примене силе за успех стратегије присиле, али и мања релеватност начела да су војни циљеви главна мета у овој стратегији, већ да су то цивилни циљеви и критична инфраструктура противника. Имајући у виду да су противнички лидери централна мета према којима је усмерена стратегија присиле, тј. декапитација, један од закључака рада је да одвраћање мора бити схваћено првенствено као напор да се обликује размишљање потенцијалног агресора.

периодика

СУКОБИ У ИНФОРМАЦИОНОМ ПРОСТОРУ ИЗ УГЛА САВРЕМЕНЕ ВОЈНЕ МИСЛИ У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ – ИСКУСТВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Савремене државе, услед масовне примене информационе технологије у области комуникација, суочавају се са проблемом ефикасне контроле и заштите националне информационе сфере, а самим тим и националне безбедности. Информације се од давнина користе у манипулативе сврхе и као средство за вођење сукоба, а савремено информационо доба је само додатно актуелизовало информациони простор као борбени простор савременог глобалног друштва. Aктуелизована је употреба дезинформација и лажних вести у оквиру коцепта „хибридног и информационог ратовања“, као начина вођења геополитичких сукоба између великих сила, али и као средства утицаја и притиска на мале државе. С тим у вези, у раду је извршена анализа теоријског и концептуалног приступа безбедносних и војних теоретичара Руске Федерације у вези одбране од претњи из информационе сфере. Резулати анализе указују да је теоријски приступ Руске Федерације у овој области применљив за Републику Србију која је у својим актуелним стратегијским документима из области одбране и безбедности нагласила потребу да развија система одбране од претњи из информационог простора.

ç