Јасна Милошевић-Ђорђевић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за политичке студије, Факултет за медије и комуникације, Београд.

периодика

ОБЕЛЕЖЈА НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У СРБИЈИ

Сложени друштвени појмови су често различито дефинисани  и њиховом проучавању се приступа са становишта различитих научних дисциплина. У овом раду настојали смо да класификујемо различите теоријске концепте националног идентитета, и да испитамо доминантно становиште, користећи квантитативно истраживање на репрезентативном узорку грађана Србије. Дакле, покушали смо да откријемо шта значи национални идентитет и коje je схватање најприсутније код грађана Србије, на шта најчешће масле кад кажу да припадају одређеној нацији и да су за њу везани. Резултати указују на непромењени тренд. Најприсутнија схватања националног идентитета су примордијалистичка. То значи да су основна обележја националног идентитета језик, порекло, заједничка судбина и историја, лоза, религија, и да се она групишу у једно најважније значење. Потом, долази друга група значења позната као инструменталистичка (модерна, западна значења), у коja спадају заједнички политички интерес, државна и културна обележја.

периодика

КОРИШЋЕЊЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ - основни трендови

Између осталог, савремени свет карактерише нагли развој и доминација масовних медија. Утицај масовних медија је велики на друштво у целини, на креирање и обликовање јавног мњења, као и на сваког појединца. У овом раду покушаћемо да утврдимо трендове конзумације најважнијих медија у Србији, и да их упоредимо са трендовима у другим земљама. Користићемо истраживања медија која су спроведена у дужем временском периоду у Агенцији Strategic Marketing и АГБ. У поређењу са светским трендовима, просечни медијски конзумент у Србији мање чита дневну штампу и магазине, дуже гледа ТВ, ређе користи Интернет. Ра­дио има доминацију над телевизијом у преподневним часовима, док је доминација телевизије неприкосновена у поподневном и вечерњем периоду. Коришћење интернета расте из године у годину. Трендови који постоје у свету, присутни су и у Србији. За њихову имплементацију посебно је заинтересована млађа генерација, која не заостаје за новим светским токовима.

периодика

ПСИХОЛОШКИ И ДЕМОГРАФСКИ КОРЕЛАТИ КОРИШЋЕЊА РАЗЛИЧИТИХ МЕДИЈА

Савремени свет карактерише између осталог развој нових медија, и креирање нове и другачије публике. Нови медији утичу на свакодневни живот, али и на живот заједнице. Уз конвенционалне медије развијају се и алтернативни медији (пре свега интернет). Основна одлика нових медија је конвергенција између различитих медијских платформи и интерактивност. У овом раду испитујемо варијабле које могу утицати на избор медија, који ће се користити као основни извор информисања. Могу ли се дефинисати корелати коришћења различитих медија? Да ли су то демографске карактеристике (пре свега старост, образовање и доходовни статус), или неке психолошке карактеристике људи. Или доминантан медиј који се користи за информисање јесте превасходно одређен културолошким и друштвеним карактеристикама заједнице. У раду се анализирају подаци квантитативног истраживања на репрезента­тивном узорку од 1050 грађана Србије, старијих од 15 година, реализованог 2008. године.

периодика

О МЕДИЈСКОЈ ПИСМЕНОСТИ И ПОЛИТИЦИ ЕМИТОВАЊА

Приказ књиге: Дафна Лемиш, Деца и телевизија, глобална перспектива, Clio, Београд, 2008.

периодика

ОБЛИЦИ ОПЕРАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

У овом раду анализиране су постојеће дефиниције и начи­ни испитивања националног идентитета и других сродних појмова у Србији. Посебно се анализирају различите операционализације овога појма, и разматра се утицај методолошких приступа и одређења на интерпретацију овог феномена. Идентификовано је не­колико облика односно начина мерења савремених грађанских, демократских, националних, образовних, културних образаца колективног и индивидуалног идентитета. Укупно шест различитих облика мерења може бити груписано у мањи број теоријских при­ступа и концепата, што је такође разматрано у овом раду.

периодика

ПАРАМЕТАР СОЦИЈАЛНОГ КАПИТАЛА: ПОВЕРЕЊЕ ГРАЂАНА СРБИЈЕ У ПОЛИТИЧКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

Социјални капитал je комплексан и свеобухватан појам. Може бити теоријски и операционално дефинисан на различите начи­не, најчешће преко економских или/и грађанских параметара земље. У раду су разматране различите дефиниције и критеријуми за класификовање социјалног капитала. Посебна пажња посвећена је једном елементу социјалног капитала: поверењу у институције државе. Анализирани су подаци комерцијалних истраживања о поверењу у институције Србије, прикупљени током периода од 8 година, и упоређени са сличним подацима из других земаља. Издвајају се три групе институција по степену поверења које грађани имају у њих. Прву групу институција чини црква којој поверење указује преко 50% грађана Србије; другу групу институција чине војска, Председник Србије и полиција којима поверење указује између 20% и 40% грађана; трећу групу институција чине Републичка Влада, Скупштина и судство којима поверење указује мање од 20% грађана Србије. (Не)Поверење у институције је стабилно током испитиваног периода, а начин груписања институција указује да је процена поверења зависна од актуелне политичке власти. Преовлађује негативна процена правца у коме се земља креће међу грађанима, што имплицитно указује на спрегу укупног поверења у државу и појединачних поверења које грађани имају у институције система.

ç