Ивица Младеновић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Београд.

периодика

A CASE STUDY OF REPORTING OF NEWSPAPER BH DANI DURING THE WAR IN BOSNIA

The key idea of this article is to present a case study of reporting of newspaper BH Dani that were battling the dominant ethno-nationalist style of reporting. Methodologically speaking, this project uses content analysis and the process of developing and grouping the ideas is very important. War in Bosnia is the societal and political context of this research. A number of key authors that theorized the idea of propaganda and media influence on thinking and attitudes as well as persuasion is introduced to the reader in the first part of the article. The case study goes on to show how articles in BH Dani explored cases of intolerance of Bosnian government and war forces, their war atrocities and displayed writings where the war situation is presented objectively. The article is then concluded with the recapitulation of key ideas and also its contribution to knowledge is discussed.

периодика

НОВЕ КЛАСНЕ БОРБЕ У ФРАНЦУСКОЈ: СЛУЧАЈ „ЖУТИХ ПРСЛУКА”

Једанаесторо мртвих, преко четири хиљаде лакше и више од стотину тешко повређених (од чега седамнаест избијеног ока и четири покидане руке): ово је досадашњи црни биланс репресије над „Жутим прслуцима”. Француска не памти овако драматичну друштвено-политичку ситуацију – изазвану унутрашњим расцепима – још од убиства алжирских студената 1961. Чак је и Европски парламент, 14. фебруара 2019. године, осудио несразмерну употребу силе и коришћење, у остатку Европе иначе забрањених, ГЛИ-Ф4 граната за разбијање демонстрација, док је УН, када је реч о полицијском насиљу, Француску сврстао у исти ранг са Суданом и Зимбабвеом. О ситуацији у земљи најсликовитије можда говори извођење војске на улице током тзв. акта XIX „Жутих прслука”, у суботу 23. марта 2019. године. Овај рад нуди одговоре на неколико питања: Да ли је овај специфичан покрет могуће тумачити у светлу нових класних расцепа у Француској, и на који се он начин уклапа у Марксов концепт класне борбе? Које су социјалне групе које чине његово језгро и по чему се оне разликују од традиционалних класа? У којим социјалним групама налазимо највећу подршку методама борбе овог покрета? Које су његова кључна својства и по чему се разликује у односу на претходне социјалне покрете у Француској, као и, генерално, савремене друштвене покрете у Европи? Каква је политичка артикулација и политички потенцијал „Жутих прслука”?

периодика

СОЦИЈАЛИЗАМ ПРОТИВ КОМУНИЗМА У РАДУ ЕМИЛА ДИРКЕМА

У раду се анализира Диркемова дистинкција између социјализма и комунизма. Први део текста садржи неколико важних цртица о класику социологије, као и о политичком и интелектуалном контексту у коме је он стварао. Нарочит нагласак се ставља на његово проучавање социјализма и намеру да ову политички и интелектуално потентну идеју јасно разграничи од социологије. У другом делу рада аутор даје приказ интересантног, али политички интересно обележеног, схватања односа између социјализма и комунизма у делу Емила Диркема. Социологова намера је била да направи јасну дистинкцију између две „спекулативне“ доктрине: социјализма, као изразито модерне појаве, и комунизма, кога смешта у оно што се обично означава као „утопистичка традиција“.

периодика

„СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКА“ ЛЕВИЦА У СРБИЈИ: АКТЕРИ И МОГУЋНОСТИ

У раду настојимо да, нарочито у постизборној атмосфери њеног пораза, аналитички разложно и „хладно“ одговоримо на политички и вредносно високо контаминирано питање о актерима и шансама „социјалдемократске“ левице у Србији. Пошавши од минималног заједничког одређења умерене левице, за одговором трагамо одгонетајући три кључне загонетке. Прву чини дилема у којој је мери социјалдемократија прихваћена као културна и вредносна преференција у српском друштву. Друго питање обухвата контроверзе око тога ко чини и/или треба да чини социјалну базу социјалдемократије у Србији. И најзад, трећу, кључну и стратешку „организациону“ загонетку садржи питање да ли је могућа еволуција од (фрагментираних)  партија, али и синдиката и других организација цивилног друштва, ка јединственом покрету. На крају, као неку врсту одговора, или тек идеалтипског модела, нудимо пет теза о делатној посткризној социјалдемократији.

ç