Драгана Станковић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет политичких наука, Универзитет у Београду.

периодика

ЗАСТУПАЊЕ У СОЦИЈАЛНОМ РАДУ

Приказ књиге: Мирослав Бркић, Заступање у социјалном раду, Чигоја, 2010, Београд, 131 стр.

периодика

РЕФОРМА СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ У КИНИ

Трансформација кинеског друштва је отпочела са тржишно орјентисаним економским реформама 1978. године које су иницирале читав низ промена у свим осталим друштвеним сферама. Реформе у свим сферама система су у том периоду биле неопходан одговор на бројне социјалне последице које је трансформација друштва и прелазак на тржишну привреду изнедрио. Брзе економске промене и социјалне последице средином осамдесетих година прошлог века наметнуле су потребу радикалнијих реформи, посебно у области пензијског осигурања, и то најпре у правцу либерализације услова за пензионисање, а касније са проблемом енормног пораста броја пензионера увођењем новог система. Такође, средином деведесетих година прошлог века, вла­да почиње да доноси нове уредбе које су представљале почетак новог социјалног старања заједно са оснивањем фондова за ове намене. Током времена механизми социјалне сигурности су постајали све бројнији, а основни правац реформи овог система је био равномернији и усклађенији развој социјалне политике различитим програмима чији је циљ што већи обухват становништва. Предмет овог рада су правци и циљеви реформи социјалне политике које су почеле са економским променама, а чији се исхо­ди, према оценама бројних аналитичара, веома разликују.

периодика

РОДНЕ РАЗЛИКЕ У МЕНТАЛНОМ ЗДРАВЉУ - ОСВРТ НА ФЕМИНИЗАЦИЈУ МЕНТАЛНИХ ПОРЕМЕЋАЈА

Многи поремећаји менталног здравља, иако заједнички за оба пола, имају различит ток, манифестацију и распрострањеност код мушкараца и жена. Жене су изложене специфичним факторима ризика који повећавају ризик од јављања менталних поремећаја, а присуство више ових фактора истовремено повећава и коморбидитет болести. Фактори као што су сиромаштво, недостатак или недовољни приходи, низак друштвени статус, искуство насиља, припадност маргинализованим групама и традиционалне улоге су окидач за појаву одређених менталних поремећаја и њихову већу учесталост него код мушкараца. Како је род у интеракцији са дру­гим друштвеним факторима, већа изложеност жена стресним животним догађајима и различитим улогама их чини вулнерабилнијим и има за последицу лоше исходе по њихово ментално здравље. Осим тога, исти симптоми су често предмет различитих дијагноза од стране професионалаца у здравственом систему, као и третмана саме болести или бар доживљаја жена самог третмана услед различитих потреба.

ç