Данијела Павловић

Предмет анализе у овом раду јесте политика азила у Републици Србији. Циљ је анализа политике азила са фокусом на постојећи нормативни, стратешки и институционални оквир у овој области и њихову усклађеност са стандардима и прописима Европске уније и међународним документима. Теоријски оквир анализе представља концепт миграције између благостања и држављанства који истовремено укључује и искључује мигранте. Методолошки приступ заснива се на анализи садржаја статистичких, политичких и легислативних докумената. Резултати анализе показују да наведени систем захтева постојање уређеног оквира који сачињава јасну политику азила и организациону и нормативну структуру која ће омогућити праведну процедуру и заштиту права тражилаца азила. Праћење и анализа процеса спровођења и креирања одговарајуће политике азила добија посебну димензију, не само због повећавања броја тражилаца азила, већ и због праћења стања и креирање пожељног система у овој области.

Приказ књиге: Никола Јејтс, Глобална социјална политика, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду, 2017.

Глобални феномен трговине људима је веома тешко зауставити без сарадње различитих актера у држави и на међународном плану. У вези са тим, међународни актери су подржали и оснажили све напоре јавног сектора да оформи стратешко партнерство са различитим представницима међународних и невладиних организација у Републици Србији и у свету у складу са међународним стандардима и правилима. Период од 2006. до 2017. године обухвата деценију неусклађености и непостојања формалног усаглашавања оперативног и стратешког решавања друштвеног проблема трговине људима. Сарадња јавног и цивилног сектора је сведена на минимум. Организације су спроводиле своје активности у складу са општим циљевима и активностима саме организације. Након оштрије критике Стејт департмена у оквиру Извештаја о трговини људима за 2017. годину, формиран је Савет за борбу против трговине људима и усвојена је Стратегија превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом и заштите жртава (2017-2022). Циљ овог рада је указивање на значај сарадње јавног и цивилног сектора и корелација те сарадње са резултатима пружања услуга жртвама трговине људима. Рад се заснива на резултатима добијеним путем анализе закона, извештаја, конвенција и интерних докумената. Закључује се да је укључивање цивилног сектора као равноправног члана у овој области омогућило да се мере јавног сектора допуне адекватним активностима и искуствима из цивилног сектора и на тај начин избегне могућност дуплирања услуга. Поред тога, сарадња и међусобна комуникација између организација могу довести до бржег, бољег и адекватнијег реаговања на потребе и захтеве жртава.