Изабери језик:

Борис Братина

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Филозофски факултет, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

периодика

ТРАНС – У СВЕТУ

Транс-хуманизам, транс-естетика, транс-сексуалност и друге транс-фразе као да хоће нешто од нас. Оно што желе, то се и практикује на тоталитету субјективности. Цео свет као да је пао у транс. Транс о коме овај рад говори је свеприсутни захтев, али то прелажење и прекорачење које он евоцира много је мање мистично у односу на мађију. Ипак, транс у који морамо пасти сачињавају радње које треба да нас у то стање ставе. За то је потребна читава техника, која очевидне ствари чини безначајним, док се смисао значаја деловања помера на акцентуацију ствари које треба да промене људску природу и ускрате њене потенцијале. У том смислу, рад хоће да покаже медијске технике, па и да укаже на употребу хемијских препарата, који те „технике“ допуњују у циљу остваривања неделатног транса, таквог да доприноси у обезбеђивању репродукције владајућег поретка, глобално. Изазивање транса и његово вредносно промовисање ради на високим фреквенцијама (не)свести са високим учинком и мења сваку основу идентитета када је реч о „погледу на свет”. Постоје ли контра-технике или приступи који би савремену кризу, схваћену пре свега као кризу идентитета, могли зауставити, тј. вратити свест изворном промишљању које је човеку прирођено?

периодика

МАРКС: ИМА ЛИ “КЛАСНЕ БОРБЕ” У САВРЕМЕНОСТИ?

Мало је филозофа, можда нема ни једног, који су више оспоравани а ипак табуизован као Карл Маркс. Није потребно бити марксист да би се тога било свесно. То што обележавамо двестогодишњицу његово рођења и 170 година од првог издања Манифеста … ништа на томе не мења. Маркс  је први пут стигматизован још за живота и све до 1917. године, па је онда критикован и демантован до краја времена welfare state-а (дакле, до краја седамдесетих), бачен у прошлост са проглашавањем и установљавањем New World Order-a, затим поново актуелизован од кризе 2008. године. То се не односи само на широку јавност већ једнако тако и на струку, којој је у њеној институционализованој форми ништа лакше него да се прави да “слон није у соби”.

периодика

АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ У ДРУШТВЕНИМ НАУКАМА

Приказ књиге: Урош Шуваковић, Академско писање у друштвеним наукама, Досије, Београд, 2010.

 

ç