Бојана Ружичић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Ауторка је докторанткиња на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

периодика

УЛОГА ИНСТИТУЦИЈЕ ПОВЕРЕНИКА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ У БОРБИ ПРОТИВ ДРУШТВЕНЕ ИЗОПШТЕНОСТИ ЖЕНА У СРБИЈИ

У раду се разматра значај и улога институције Повереника за заштиту равноправности у борби против друштвене маргинализације жена у Србији. У фокусу истраживања биће анализа механизама заштите начела равноправности које Повереник има на располагању, као и анализа различитих случајева дискриминације на које је реаговао Повереник. У раду се, такође, анализирају и узроци таквих, дискриминаторних понашања појединаца и привредних друштава, као и осврт на то како су на дате случајеве дискриминације реаговали судови, али и други државни органи. Имајући у виду чињеницу да је дискриминацију немогуће у потпуности искоренити, постоји значајан покушај објашњења шта је неопходно у наредном периоду учинити како би се ситуација по питању дискриминације ублажила и значајно смањила. У раду су анализирана три различита случаја покретања стратешких парница од стране Повереника за заштиту равноправности, због дискриминације по основу пола. Анализом наведених случајева види се сва сложеност и комплексност борбе против дискриминације. Борба за остваривање начела равноправности суочава се са разним потешкоћама, као што су: утемељени стереотипи и традиционално схватање улоге жена у друштву, преоптерећеност жена неплаћеним пословима, предузетничка логика тржишта, као и тржишно вођени захтеви менаџера у одређеним радним колективима. Циљ рада је да укаже на директан и благотворан утицај који институција Повереника за заштиту равноправности има у борби против дискриминације жена у Србији. Уколико у једном друштву имамо израженију дискриминацију појединаца и друштвених група (у овом случају жена), утолико је њихова маргинализованост и друштвена изопштеност већа и израженија.

периодика

МАРКСОВО (НЕ)РАЗУМЕВАЊЕ СОЦИЈАЛНЕ СТРАТИФИКАЦИЈЕ, ДРУШТВЕНИХ КЛАСА И КЛАСНЕ БОРБЕ

У раду се разматра Марксова теоријска перспектива у односу на појам друштвене стратификације, друштвене класе и класне борбе. Друштвена класа се, уопште узевши, односи на групе људи који деле сличан друштвени или економски положај. Од изузетне је важности бавити се теоријском анализом феномена класе као једног од три кључна аспекта структурне неједнакости. Савремени капитализам има бројне слабости и противречности. Неки аутори сматрају да је неолиберална идеологија већ досегла свој зенит и да нужно мора да сиђе са историјске сцене. Глобална конкуренција која чини срж савременог капитализма узрокује велике промене. Три су кључне категорије које чине структурну неједнакост: класа, род и раса. Марксистичка теоријска перспектива везано за овај друштвени феномен  је од изузетног значаја како бисмо га могли што потпуније и свеобухватније разумети и схватити. Из марксистичке теоријске перспективе, друштвена класа, као категорија, представља најдубљу и најзначајнију од свих друштвених подела. Марксисти заступају став по коме у већини друштвених уређења људска бића теже да мисле и делују заједно са другима који имају исти или сличан економски положај, односно интерес. Према марксистичком мишљењу, главни чиниоци историје, нису појединци, него друштвене класе. Разумети природу друштвене класе и друштвене стратификације од кључног је значаја за разумевање не само друштвене и политичке промене, него и друштвене и политичке стварности уопште. Ипак, треба напоменути да у оквиру саме социјалистичке традиције постоји подела у погледу схватања и тумачења природе и значаја друштвене класе. Са једне стране, у марксистичкој традицији, класа је повезана са економском моћи која се дефинише пре свега односом појединца према средствима за производњу. Овај марксистички двокласни модел карактерише непомирљиви сукоб између друштвених класа који нужно води насилном рушењу капитализма кроз пролетерску револуцију. Са друге стране, социјалдемократе, имају тенденцију да друштвену класу дефинишу у односу на друштвени доходак и статусне разлике између ,,белих крагни“ или нефизичких радника (средња класа) и ,,плавих крагни“ или физичких радника (радничка класа). Из ове перспективе, напредак социјализма се повезује са ублажавањем подела на средњу класу и радничку класу, које се спроводи кроз економску и друштвену интервенцију. Ипак, од средине XX-ог века слаби теоријско интересовање за анализом класе. То је у великој мери последица све нижег нивоа класне моћи, солидарности и кохезије, физичког смањивања традиционалне радничке класе, опадању класичних индустрија заснованих на физичком раду, све масовније производње и потрошње, раста јавног сектора, повећање женске радне снаге.

периодика

ДРУШТВЕНА ИСКЉУЧЕНОСТ (ЕКСКЛУЗИЈА) И СОЦИЈАЛНА КОХЕЗИЈА

У раду се разматра концепт друштвене искључености као једног од главних показатеља одсуства социјалне кохезије. Проблематика коју аутор ставља у први план кључна је за анализу и разумевање сложених, вишеслојних и вишедимензионалних савремених феномена какави су социјална кохезија и друштвена изопштеност. Аутор настоји да укаже на значај и добробити концепта социјална кохезија, као и на негативне ефекте раширене друштвене изопштености. Циљ рада је да укаже на директан утицај стопе друштвене искључености на стопу социјалне кохезије у једном друштву. Уколико у друштву имамо израженију стопу друштвене изопштености и неједнакости, утолико је у њему нижи степен социјалне кохезије. Такође, аутор настоји да укаже на пресудан утицај државе, њених институција и социјалне политике у борби против друштвене изопштености и изградњи социјалне кохезије.

ç