Изабери језик:

Бојан Ковачевић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет политичких наука, Универзитет у Београду.

периодика

ДЕФИЦИТ ПОЛИТИЧКОГ ГРАЂАНСТВА У ЕУ У СВЕТЛУ ИСТОРИЈСКОГ ИСКУСТВА ИЗГРАДЊЕ ФЕДЕРАЛНИХ НАЦИЈА

Исцрпљивањем потенцијала негативне, економске интеграције теоретичари и практични делатници кренули су у потрагу за решењима која би Европској унији омогућила дa почне да делује као истинска политичка заједница. Позитив­на политичка акција европског нивоа власти у областима попут фискалне политике, спољне и безбедоносне полити­ке постаје императив у времену светске економске кризе и нових друштвено историјских и геополитичких изазова. Но, у одсуству Европљана свесних своје способности да делују политички, премештање политика од највећег значаја за грађане на европски ниво власти тешко може пронаћи нор­мативно и практично оправдање. У том контексту проучавање искуства модерних федералних нација насталих путем удруживања претходно независних и суверених политичких ентитета задобија посебан теоријски и практичны значај. Основни циљ рада биће да у светлу историјског искуства изградње три модерна федерална демоса америчког, немачког и швајцарског омогући дубље разумевање следећег питања: Како поново створити политички активне европске грађане, учеснике у јавној сфери, а не пуке конзументе индивидуалних права, у време када демократски потенциа­ли националних држава све више бледе, са једне стране, а структурне претпоставке за формирање адекватног европског медијума за изражавање демократске воље безнаде­жно недостају, са друге?

периодика

ШВАЈЦАРСКА ФЕДЕРАЛИЗОВАНА ДЕМОКРАТИЈА ЗА ИСТОРИЈСКИ ЗАДАТЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Аутор у чланку показује да логика односа између федерали­зма и демократије у Швајцарској стоји с оне стране ограда модерне државности. Са једне стране, чланак расветљава духовно-историјску везу између данашњег швајцарског федерализма и политичке филозофије Јохана Алтузија (Johannes Althusius, 1557-1638), мислиоца чија теорија доводи у питање основне претпоставке модерне државности. Са друге стране, чланак показује да швајцарско уставно искуство почива на суштински различитом схватању демократије у односу на модерне либералне државе. Насупрот данас раширеном инструменталном схватању демократије као институционалног средства ефикасног доношења већинских одлука, у Швајцарској се демократији приписује узвишена улога обезбеђивања највећег могућег степена самоодређења појединаца. Инхерентна повезаност федерализма и демократије у швајцарском политичком систему навела је неке ауторе да у теоријски дискурс уведу појам „федерализоване демократије“. Конститутивни кон­цепт федерализоване демократије показао се као изразито успешан у помирењу захтева за успостављањем и очувањем јединства мо­дерне швајцарске државе и захтева за очувањем политичке самосвојности културно-историјски задатих заједница. Истовремено, у данашњој друштвено-политичкој стварности концепт федерализоване демократије показује се као изразито крут и затворен за све оне облике различитости који не прате историјску линију раздвајања.

ç