Андријана Лазаревић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за политичке студије

периодика

АКТУЕЛНИ ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕСИ И ПЕРСПЕКТИВЕ У ДРЖАВАМА ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ: СТУДИЈА СЛУЧАЈА ВЕНЕЦУЕЛА И БОЛИВИЈА

Латинска Америка је одувек словила за континент нестабилности, дубоко изражене друштвене неједнакости, неизвесности, криза, честих војних удара и побуна. Аутор ће, фокусирајући се на две државе Латинске Америке, Венецуелу и Боливију понудити одговор на питање који су то стари а истовремено актуелни узроци који су довели до кризе лидерства, политичке и следствено економске нестабилности. Актуелни политички процеси, односно кризе у овим државама прете да их врате у преддемократски период и поново интензивирају страх, насиље, беду и сиромаштво на улицама Каракаса и Ла Паза. Аутор ће у раду одговорити на питање шта се то кључно мења завршетком епохе која се завршава смрћу Уга Чавеза и потоњим доласком Николаса Мадура на власт, што убрзо доводи до избијања политичке кризе. Такође, у раду ће бити представљени и узроци избијања кризе у Боливији, која је за резултат имала крај епохе Ево Моралеса. На крају рада аутор закључује да ће у обе државе, улога војске бити од пресудног значаја када је у питању опстанак режима и уз друге факторе, делимична али и привремена стабилност поретка.

периодика

ОБРАЗОВНА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: СТАНДАРДИ И ИЗАЗОВИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПРОЦЕСУ УСАГЛАШАВАЊА

Као држава која као свој главни спољнополитички циљ има чланство у ЕУ, Република Србија од 2014. године води прегове за чланство у Унији. Тај процес подрзумева преговоре који су подељени у 35 поглавља. Једно од два поглавња које је привремено затворено је поглавље 26 које се односи на образовање и културу. Предмет овог рада ће управо бити образовање, и то европско образовање са фокусом на циљеве, стандарде и инстументе европске образовне политике. Други део рада биће посвећено детаљнијој анализи услова садржаних у поглављу 26 које Србија има да испуни у циљу даљег усаглашавања са стандардима ЕУ у области образовања. Последњи део рада приказује степена усклађености образовног система Републике Србије мерен индикаторима остваривања напретк у циљевима прокламованим Статешким оквиром Уније у области образовања и обука. Ауторка закључује да је неопходно извршити ревизију постојећег учинка на свим нивоима образвања и посебно радити на унапређену већег степена инклузије и доступности свих нивоа образовања.

ç