Андреа Матијевић

Искуство

Демонстратор на предмету Политичко понашање

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

2017-

Едукација

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Докторант

2019-

Економски факултет Универзитета у Београду

Мастер студије

2018-

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Мастер студије

2019

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Дипломске студије

2018

Андреа Матијевић је научни истраживач – приправник у Институту за политичке студије и секретар научног часописа ,,Политичка ревија". Бави се темама из области међународне политике, међународних економских односа и политичке економије, али и истраживањима у областима социјалне психологије и психологије политичког понашања.

периодика

ЕКОНОМСКА НЕЈЕДНАКОСТ КАО ФАКТОР ОГРАНИЧЕЊА ЕКОНОМСКОГ РАСТА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА

Полазећи од различитих теорија економског раста, аутор у раду приказује економску неједнакост као један од значајних фактора који утичу на економски раст. Бројне су студије које се баве утицајем економског раста на економску неједнакост. Релативно мање пажње посвећено је анализи односа ова два феномена у обрнутом смеру. Основна претпоставка од које аутор полази је да, ако посматрамо утицај економске неједнакости на економски раст, та веза не може бити тако једноставно детерминисана и дата као коначна. Стога се у раду настоји испитати који су то канали утицаја раста неједнакости на економски раст, да ли је тај утицај директан или посредан. Аутор на примеру Сједињених Америчких Држава разматра питања узрока раста неједнакости, као и узроке успоравања економског раста. У раду се покушава доказати да управо економска неједнакост представља фактор ограничења економског раста Сједињених Америчких Држава.

периодика

КЉУЧНИ ИЗАЗОВИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ У ОБЛАСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА

У процесу преговора за ступање у чланство Европске уније, Србија се суочава са бројним изазовима и препрекама. Према бројним проценама, преговори у вези са политикама обухваћеним Поглављем 27 ће бити међу најзахтевнијим у целокупном преговарачком процесу. Циљ овог рада је да испита да ли су овакве процене оправдане и шта је оно што конкретно наводи на овакве закључке. За те сврхе, у раду ће се првобитно поћи од излагања основних циљева и начела политике животне средине и климатских промена на нивоу Европске уније, као и достигнућа ЕУ у области екологије, како би се видело у ком смеру је потребно извршити унификацију и/или хармонизацију правног оквира и усклађивање јавних политика Србије са политиком ЕУ у овој области. Затим ће се приступити прегледу стања у Србији у области ових јавних политика, као и прегледу стања на терену. Рад ће се посветити и питањима проблема и домашаја политике животне средине и климатских промена у Србији, као и анализи конкретних активности које је Србија предузела. Као кључне изазове у овој области, аутор идентификује проблем имплементације и проблем финансирања, што ће у раду бити аргументовано. Закључна разматрања биће посвећена задацима које ЕУ очекује да ће Србија реализовати у наредном периоду и анализи очекивања у вези са напретком Србије у овој области, који је свакако неопходан уколико Србија жели да постане чланица ЕУ у догледној будућности.

периодика

СТАВОВИ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА О ПРОШИРЕЊУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И НОВА МЕТОДОЛОГИЈА ПОЛИТИКЕ ПРОШИРЕЊА

Циљ овог рада је приказати да су претходно дефинисане позиције држава чланица ЕУ о последицама потенцијалног проширења ЕУ на земље Западног Балкана и измене у методологији политике проширења предложене новембра 2019. године, а усвојене фебруара 2020. године узрочно-последично повезане. Поред тога, настоји се показати и какав је карактер ове каузалне везе. За ту сврху у раду се првобитно полази од дефинисања теоријских појмова – појма политике проширења, теоријских импликација политике проширења на деловање ЕУ у претходном периоду, уз осврт на методологију политике проширења пре њених последњих измена. Други део посвећен је анализи ставова држава чланица о проширењу након приступања Републике Хрватске 2013. године, као и утврђивању значаја који за проширење ЕУ имају ставови њених држава чланица уопште. У трећем делу врши се преглед нове методологије политике проширења и износи се оквиран закључак о потенцијалним импликацијама које би примена такве методологије могла имати у будућем периоду. У овом делу рада покушаће се сумирати и утицај који су ставови држава чланица остварили на нову методологију. Закључна разматрања посвећена су аргументацији значаја овог питања за очекивања држава Западног Балкана и перспективе њиховог чланства.

периодика

ДРУШТВЕНЕ ВРЕДНОСТИ КАО ПРЕДИКТОРИ ПЕРЦЕПЦИЈЕ ОДНОСА СРБИЈЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Друштвене вредности као психолошка категорија представљају основу за предвиђање понашања појединаца и циљева којима они стреме. Стога су вредности важне и за анализу и предвиђање различитих врста политичког понашања, укључујући и креирање ставова о важним друштвеним питањима. Циљ овог рада јесте утврђивање значаја система вредности појединаца за њихове ставове о односу Србије и Европске уније. Аутори су анализирали податке из Србије прикупљене у оквиру истраживања које је део ширег европског истраживачког пројекта о социјалним репрезентацијама на узорку који је обухватио 123 испитаника. Вредности су испитиване кроз парове тако што се од испитаника захтевало да одреде своје место на континууму опозитних вредности (нпр. слобода – сигурност). Такође, испитиван је и степен националне идентификације и идентификације са Европом, као и степен развијености конструктивног патриотизма. Вредности су корелиране са ставом испитаника према ЕУ уопште и показало се да је овај став највише повезан са поштовањем међународних обавеза (.46) и правима жена (.43), насупрот националном самоопредељењу и ауторитету мушкараца. Вредности су повезиване и са опажањем природе односа Србије и ЕУ, која је утврђивана преко седам парова потенцијално перципираних односа (нпр. потчињеност – доминација). Резултати добијени регресионом анализом показују да испитиване вредности објашњавају немалих 35% варијансе става према ЕУ, као и да имају значајну улогу у објашњавању низа односа Србије и ЕУ. Тиме овај рад иде у прилог гледиштима да однос грађана према ЕУ иако не мора бити потпуно рационалан, никако није без вредносне, рационалне основе.

ç