Александра Колаковић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Др Александра Колаковић је виши научни сарадник у Институту за политичке студије. У свом раду је фокусирана на историју идеја, интелектуалну историју, идентитет, културу сећања и културну дипломатију. Руководи пројектом Француска и Западни Балкан: наслеђе прошлости и евроинтеграције, који заједнички реализују Сорбона Париз IV и Институт за политичке студије у оквиру билатералне сарадње између Републике Србије и Републике Француске у области научних и техничких истраживања – „Партнерство Хуберт Цуриен” (ПХЦ). Кооруководилац је мултилатералног пројекта Renforcement et perspectives de la coopération scientifiques dans les Balkans occidentaux (Оснаживање и перспективе научне сарадње на Западном Балкану), који заједнички реализују INALCO, Правни факултет Универзитета Св. Климент Охридски у Битољу и Филолошки факултет Универзитета Црне Горе. Аутор је монографије “У служби отаџбине: сарадња француских и српских интелектуалаца 1894 - 1914” (Институт за политичке студије, 2017), као и низа научних радова објављених у земљи и иностранству (Sapienza - Universita di Roma; Cambridge Scholars Publishing; Western University of Arad). Као гостујући истраживач и предавач боравила је у Француској (L'Université Paris I Panthéon Sorbonne, 2010; L'Université Paris IV Sorbonne, 2019) и Немачкој (Georg Eckert Institut, Брауншвајг, Немачка, 2016). Аутор је и реализатор семинара за стручно усавршавање наставника историје “Иновације у настави историје” (2014, 2015), као и уџбеника и приручника историје за други и трећи разред гимназије. Члан је Управног одбора Музеја Града Београда, Стручног савета Завода за проучавање културног развитка, British Association for Slavonic and East European Studies, мреже PoSoC19 и FranceAlumni.

периодика

ШАРЛ ДЕ ГОЛ: ПОСЛЕДЊИ ВЕЛИКИ ФРАНЦУЗ

Приказ књиге: Julian Jackson. 2018. A Certain Idea of France The life of Charles de Gaulle. London: Penguin Random House UK, pp. 887.

периодика

СОЛУНСКИ ФРОНТ И СРБИ: ИЗМЕЂУ ЗАБОРАВА И МЕСТА НАЦИОНАЛНОГ СЕЋАЊА

Снажне менталне представе које су догађаји Великог рата (1914–1918) оставили на свест савременика трајно су уткане у темеље националног идентитета. Поред слома Србије 1915. године и повлачења преко Албаније до Крфа, пробој Солунског фронта и ослобађање имају посебно место у историји Срба. Ипак, процес преношења сећања и утисака о догађајима са Солунског фронта, током година и нових изазова, ратова, друштвено-политичких, економских културних трансформација било је изложено и периодима заборава и/или смештања у други план и у оквире хибридних идентитета (југословенство). Рад има циљ да кроз анализу наратива и културних политика истражи (дис)континуитет колективног сећања Срба на догађаје Великог рата. У време обележавања 100. годишњице од најславнијег и најтрагичнијег периода у српској историји, пажња је посвећена месту Солунског фронта и ослобођења Србије у националном сећању Срба у историјском и актуелном контексту. Циљ је да се осветли у каквом је облику сећање преношено у протеклих сто година и ко су били преносиоци. Такође, посебан циљ јесте анализа начина на који су различити системи и државна уређења у којима је живео српски народ утицали на формирање сећања, као и на разлику у неговању сећања у матици и дијаспори. Анализа наратива и културних политика указује на континуитет дисконтинуитета колективног сећања Срба на догађаје Великог рата, а посебно догађаја повезаних са Солунским фронтом. На неговање културе сећања утицале су културне политике у време југословенства, које су имале за примарни циљ стварање југословенског идентитета. Посебно су након Другог светског рата места сећања (lieux de memoire), како их је у оном смислу дефинисао Пјер Нора, одлазила у заборав или су повезивана у заједничке оквире сећања на два светска рата. Срби изван матице (дијаспора), у настојањима да очувају идентитет посебно су неговали сећање на Солунски фронт, као и остале догађаје Великог рата. Обележавање стогодишњице Великог рата постала је прилика и да Солунски фронт оживи у националном сећању Срба. Стога, рад настоји да пружи и препоруке за креирање културних политика, односно, политика сећања у Србији.

периодика

СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У УЏБЕНИЦИМА ИСТОРИЈЕ (СРБИЈА, ХРВАТСКА И ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ)

Уџбеници историје, као примарно средство у наставном процесу, нису само преносиоци знања о историјским процесима, појавама и догађајима, већ и значајан чинилац у изградњи и дефинисању личних и колективних идентитета, као и одраз ставова академске заједнице и настојања државе да преко наставе историје и образовних политика формира грађане. Истовремено, настава и уџбеници историје омогућавају да се створи и „слика другога“. Стога је у периоду стогодишњице од стварања Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (Краљевине Југославије) – тзв. „прве“ Југославије циљ рада да истражи како је уједињење Јужних Словена – стварање нове државе приказано у уџбеницима у Србији, Хрватској и Федерацији Босне и Херцеговине, након распада Југославије, односно у првим деценијама 21. века. У раду су за компаративну анализу коришћени уџбеници историје за завршне разреде основних и средњих школа (гимназија и средњих стручних школа) у поменутим државама, као и релевантна литература Института за проучавање уџбеника „Георг Екарт“ из Брауншвајга. У току претходне деценије штампане су десетине публикација које се баве наставом историје, уџбеницима и пост-конфликтном помирењу, при чему се о догађајима и последицама Великог рата пише са аспекта изградње „учења о миру“ – тј. како настава историје и уџбеници могу послужити помирењу и пацифирању односа између народа који су били у конфликту. Анализа одабраних уџбеника, који се користе у школама некадашње заједничке државе, међутим, показује да постоје битне разлике у одабиру и начину презентовања наставног градива о стварању Југославије. Заједничко свим уцбеницима јесте да следе европске и националне препоруке о садржају уџбеника, што доводи и до немогућности да се детаљно и/или објективно објасне појаве, процеси и догађаји, као и улога појединаца и/или група, што посредно утиче на културу сећања, изградњу „слике другога“ и формирање идентитета.

периодика

(Ка)Ко смо? Студије културе памћења и политике идентитета у Србији

Приказ књиге : „Весна Ђукић, (Ка)Ко смо? Студије културе памћења и политике идентитета у Србији, Институт за позориште, филм, радио и телевизију Факултет драмских уметности, Београд 2017, 357. стр.“

периодика

РУСИЈА И ФРАНЦУСКА У ОЧИМА СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА (1908-1918)

Овај рад на основу слике другог осветљава представу о Русији и Француској која је постојала код српских интелектуалаца у периоду пре и у току Великог рата (1914-1918). Посебна пажња усмерена је на ставове српских интелектуалца према Русији и Француској у периоду анексије Босне и Херцеговине, као и Балкан­ских ратова (1912-1913). Циљ је да се истражи и ути­цаај веза са Русијом и Француском на положај Србије у периоду криза и ратова на Балкану. Очекивања српске елите од Русије и Француске посматрана су кроз при­зму сучељавања два блока европских сила, реализацију идеје југословенства и рецепцију места Србије и Срба у међународним односима (1908-1918).

 

периодика

МЛАДА БОСНА

Приказ књиге: Радослав Гаћиновић, Млада Босна, Београд: Медија центар „Одбрана“ (Библиотека „Војна књига“, књига бр. 1856), 2014, 595 стр.

периодика

МЛАДА БОСНА

Приказ књиге: Радослав Гаћиновић, Млада Босна, Београд: Медија центар „Одбрана“ (Библиотека „Војна књига“, књига бр. 1856), 2014, стр. 595.

периодика

СРБИ 1903–1914: ИСТОРИЈА ИДЕЈА

Приказ књиге: Срби 1903–1914: Историја идеја (приредио: Милош Ковић), Clio, Београд, 2015, 861 стр.

ç