Александар В. Гајић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Правни факултет, Универзитет у Београду.

периодика

ПОВЛАЧЕЊЕ АМЕРИЧКИХ ТРУПА ИЗ АВГАНИСТАНА: ИЗЛАЗНЕ СТРАТЕГИЈЕ

Након двадесет дугих и фрустрирајућих година, Америка се најзад потпуно повукла из Авганистана. Овај рад даје преглед америчких акција у тој земљи, почевши са инвазијом за време администрације Џорџа Буша Млађег, преко ликвидације Осаме бин Ладена и сузбијања активности Ал Каиде, до Обамине администрације, током које је међународна ИСАФ мисија завршена и за време које је најављено повлачење трупа. Након тога следи преглед активности за време мандата Доналда Трампа, за време којег су се створили услови за дефинитивно повлачење, кроз потписивање споразума у Дохи између САД и Талибана. Последњи део рада посвећен је ситуацији на терену за време администрације Џоа Бајдена и током комплетирања повлачења, које су Талибани искористили да поново заузму целу земљу и прогласе исламски емират.

периодика

РУСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА И ЊЕНИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ИНТЕРЕСИ НА БАЛКАНУ

За Русију Балкан представља регион од великог историјског и културно-верског значаја, па се руским медијима и јавној дипломатији везе са њим доживљавају веома блиским и значајним. У раду се посматра руска спољна политика, опсег њеног утицаја као и њени геополитички интереси на Балкану. У првом делу рада се обрађује класична геополитичка позиција Балкана из перспективе руске спољне политике и пружа кратки историјски преглед руског утицаја на Балкану од времена решавања „Источног питања“, преко епохе светских ратова и Хладног рата до Пост-хладноратовског периода. Потом се анализира стварни домет руске спољне политике у савременим условима на Балкану. Уочавајући његова знатна ограничења, у завршном делу рада се даје објашњење које геополитичке околности су узрок томе, као и зашто се преувеличава руски утицај (често називан и „малигним“) на простору Балкана.

периодика

ПРАВНИ ОСНОВ СПОРАЗУМА О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И ПРИДРУЖИВАЊУ ИЗМЕЂУ ЕУ И КОСОВА* И ПОЗИЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Предлог Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између Европске уније (ЕУ) и Европске заједнице за атомску енергију, с једне стране, и Косова*, с друге стране (ССП са Косовом), покреће бројна питања која се тичу статуса Косова. Будући да Косово није држава у смислу међународног права нити се, како је предвиђено ССП-ом са Косовом, закључивањем овог споразума прејудицира позиција чланица по питању статуса Косова нити представља признање Косова, као кључно, поставља се питање правног основа за закључење ССП-а, будући да је чл. 217 Уговора о функционисању ЕУ закључивање споразума о придруживању резервисано за државе и међународне организације. Аутор разматра и питање улоге (могуће) УНМИК-а и Републике Србије у поступку закључења ССП-а са Косовом и питање последица закључења овог споразума на одређивање коначног статуса Косова.

ç