Рајко Петровић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за европске студије, Београд

периодика

ИНСТИТУЦИОНАЛНА РЕШЕЊА ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ МЕЂУНАЦИОНАЛНИХ ТЕНЗИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ

Црна Гора, иако спада у мале државе по величини и броју становника, је мултинационална држава. Поред најбројније црногорске нације, у Црној Гори живи значајан број припадника српске, а затим и бошњачке и албанске нације. Постојећи облик државног уређења Црне Горе као унитарне републике у коме нема места националном (колективном) принципу расподеле власти и учешћа у јавној администрацији, већ се све своди на грађански принцип не одражава реално стање и потребе свих нација у њој. Предмет овог истраживања јесу институционалне могућности за превазилажење постојећих међунационалних тензија у Црној Гори. Циљ рада је да најпре објасни постојећи уставно–политички систем Црне Горе, затим да анализира интересе и главне захтеве различитих нација у њој, те да укаже на могућа решења која би била прихватљива за све стране, попут признања конститутивности одређеним или свим нацијама, увођења дводомне скупштине, стварања аутономних покрајина или пак федерализације земље. Резултати овог истраживачког рада указују на то да је Црна Гора, с обзиром на њен мултинационални карактер, дугорочно неодржива као унитарна држава заснована на искључиво грађанском принципу, где закључујемо да искуства сличних земаља представљају релевантан показатељ да су и Црној Гори потребне темељне уставне и институционалне реформе. У раду ћемо се користити методом студије случаја, историјском методом и методом компаративне анализе.

периодика

ДОПРИНОС ЛИБЕРАЛИЗМА СХВАТАЊУ ДРЖАВЕ – КРИТИКА ДРЖАВЕ БЛАГОСТАЊА

У овом чланку најпрe ћемо анализирати настанак и развој либералне идеје државе, њене основне карактеристике и најзначајније ставове либералних аутора по овим питањима. Затим, анализа се креће у правцу откривања узрока настанка државе благостања као реакције на либералну државу, те ка разматрању њених основних карактеристика и теоријске анализе аутора који су присталице овог модела. Претежни део чланка је усмерен на буђење либералног погледа на државу, чија је нова снага пре свега почивала на критици државе благостања, те се излажу основне либералне критике на рачун структуре и обима делатности државе благостања као такве. Последњи део чланка је посвећен друштвеним, политичким и економским последицама либералног погледа на државу, резултатима критике државе благостања од стране либерализма, као и запажањима и закључку аутора. У раду ћемо користити историјску методу, методу анализе и методу студије случаја.

периодика

ЕВРОРЕГИОНИ – БУДУЋНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ?

Предмет анализе овог рада су еврорегиони као специфични облици транснационалне сарадње на простору Европске уније. Током протеклих деценија, Европска унија је интензивно радила на спровођењу принципа децентрализације, односно на приближавању власти схваћене као сервисера услуга грађанима. Јачање њених регионалних капацитета један је од корака које Европска унија предузима. У том контексту треба посматрати и еврорегионе као облике сарадње између различитих европских народа. Циљ овог рада је, поред описа неких од постојећих еврорегиона и њихових предности, разумевање значаја еврорегиона за опстанак идеје о уједињеној Европи, као и посматрање истих као могуће алтернативе између два модела организације власти који се данас намећу – глобалистичког и националног. У том контексту, размотрићемо даље могућности развоја концепта еврорегиона и препреке са којима се може суочавати у будућности. У теоријском смислу, користићемо се теоријом о регионализацији и регионализму, а у погледу метода користићемо историјску методу, методу студије случаја, статистичку и компаративну методу.

периодика

ЛОКАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ У ПОСТСОЦИЈАЛИСТИЧКИМ ЕВРОПСКИМ ЗЕМЉАМА – КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА

Овај чланак је посвећен компаративној анализи степена локалног економског развоја појединих постсоцијалистичких европских земаља. Реч је о државама које су, након слома комунизма у њима крајем 20. века, кренуле неизвесним путем економске и политичке транзиције. Економска транзиција ка слободном и уређеном тржишту захтевала је, између осталог, адекватан локални економски развој. Различите државе су оствариле различите (не)успехе у овој области. Сходно томе, најпре ћемо утврдити шта подразумевамо под европским постсоцијалистичким земљама, те шта у литератури и пракси представља локални економски развој (ЛЕР). Након тога, објаснићемо различите концепте локалног економског развоја примењене у различитим државама - Руска Федерација, Мађарска, Пољска, Чешка Република, Румунија, Бугарска и Хрватска, као и њихове ефекте. Посебна пажња биће посвећена локалном економском развоју у Републици Србији, те изазовима са којима се наша држава у овој области суочава. Закључни део рада биће посвећен рекапитулацији кључних тврдњи и анализа изнетих у уводном и разрадном делу чланка.

периодика

АНАЛИЗА РАДА РЕГУЛАТОРНИХ ТЕЛА У ОБЛАСТИ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ: СЛУЧАЈ НАЦИОНАЛНЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ

Република Србија спада у ред европских држава са највећом диспропорцијом регионалног развоја својих делова. Стога је важно да држава инсистира на јачању постојећих и оснивању нових регулаторних тела која би се бавила, у оквиру својих надлежности, проблемом равномерног регионалног развоја. Једна од најважнијих институција у том домену  у Републици Србији јесте Национална агенција за регионални развој (НАРР). Сходно томе, рад ће се, најпре, усмерити на анализу појма регулаторних тела (посебно агенција), као и на анализу саме природе регулације, а затим ће у фокусу бити анализа поменуте Националне агенције за регионални развој – њене правне природе, регулаторних (и других) функција које обавља, као и разматрање њеног досадашњег рада и могућности за његово унапређење.

ç