Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ЗАЈЕДНИЦА И ДРУШТВО

Сажетак

Појам заједница први пут се среће још у античкој филозофији, у учењима Аристотела и Платона. Аристотел одређује државу као заједницу грађана добровољно уједињени зарад срећног живота. Платоново схватање заједнице изражено је у идеалној држави. Он сматра да целина није настала ради појединца, већ појединац ради целине. Дихотомне теоријске парадигме, политичке заједнице друштво, развијају се и установљавају се у европској и англо-саксонској политичкој филозофији у периоду од половине 18-тог до половине 19-тог века. Ипак, прва тумачења о дуализму циљева политичке заједнице и друштва овековеченог о цркви њеним канонима присутна су у ранохришћанској максими да владару тре­ба дати владарево, а богу божије. Све до 18-тог века у друштвеној теорији није било јасног разграничења између термина заједница и тер­мина друштво. Тек крајем 18-тог века у Немачкој се јављају прве теорије заједнице противстављене уговорним теоријама друштва, рационалистичком просветитељству и индивидуализму. У време црквене реформације и верских ратова по Низоземској и Немачкој, а у контексту са њом у 17. и 18. веку, јављају се теоријска схватања друштва. У тим превирањима се, у сфери духовног и политичког жи­вота, коначно распао монолитни поглед на свет, као и теорија о Божанском пореклу политичке власти а, у свету стварних чињеница, на место “хришћанског” ступа ново модерно доба.

 

кључне речи:

Референце

    1. Андерсон, Б., Нација замишљена заједница, Школска књига, Загреб, 1990.
    2. Аристотел, Политика, БИГЗ, Београд, 1975.
    3. Баландије, Ж.., Политичка антропологија, 20-ти век, Београд, 1977.
    4. Бобио, Н., Либерализам и демократија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.
    5. Вебер, М., „Типови друштвене организације“, Зборник, Теорије о друштву, Вук Караџић, Београд, 1976.
    6. Винсент, Е., „Природа државе“, у Хрестоматији: М. Дамјановић, С. Ђорђевић, Изазови модерној управи и управљању, ФПН, Београд, 2002.
    7. Диркем, Е., „Механичка и органска солидарност“, Зборник, Теорије о друштву, Вук Караџић, Београд,
    8. Леротит, Ж.., „Нација“, Културни радник, Загреб, 1977.
    9. Липсет, С.М., Политички човек, Рад, Београд, 1969.
    10. Матић, М., Подунавац, М., Политички систем, ФПН, Београд, 1997.
    11. Попер, К., Отворено друштво и његови непријатељи, БИГЗ, Бео­град, 1993.
    12. Тадић, Љ., Наука о политици, Рад, Београд, 1988.
    13. Тенис, Ф., „Заједница и друштво“, Зборник, Теорије о друштву, Вук Караџић, Београд, 1976.
    14. Хаген, Ш., Држава и нација у европској историји, Филип Вишњић, Београд, 2000.
    15. Хајзинка, Ј., Национализам и патриотизам у Европи на крају 19. века, Прометеј, Нови Сад, 19996.
    16. Хелд, Д., Модели демократије, Школска књига, Загреб, 1990.
    17. Хелд, Д., Демократија и глобални повратак, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
периодика Политичка ревија 1/2011 УДК: 316.3+321.01 187-200
ç