Изабери језик:
Тема броја

НАЦИОНАЛИЗАМ, ИСЛАМСКИ ЕКСТРЕМИЗАМ, МИГРАНТСКА КРИЗА

ВАХАБИЈСКИ ПОКРЕТ КАО ПРЕПРЕКА РАЗВОЈA КОНСОЦИЈАТИВНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Сажетак

Босна и Херцеговина је сложена држава и својеврсни експеримент могућег заједничког живота муслимана и хришћана у оквиру једне државе према критеријумима либералне западне демократије. Као таква, она и после двадесет година од потписивања Дејтонског мировног споразума, тражи механизме помоћу којих би могла да функционише као консоцијативна демократија модерног западног типа. Уз све проблеме који је прате на овом путу, имамо и једну нову друштвену појаву, која је била некарактеристична за ове просторе све до грађанског рата деведесетих година двадесетог века, а то је појава вахабијског покрета. Циљ рада је покушај довођења у везу вахабијског покрета и његовог концепта функционисања државе са једне стране и покушаја формирања модерне консоцијативне демократије у Босни и Херцеговини са друге стране. Сама суштина консоцијативне демократије јесте деловање разних сегмената друштва на принципима толеранције, договарања и уважавања интереса различитих група у једној држави. Са друге стране, са припадницима вахабијског покрета није могуће спровођење у дело ових принципа, јер они заузимају један тоталитаран став како треба да буде организовано друштво и не поседују ни минимум услова за уважавање другог мишљења. Из овога произилази да је вахабијски покрет у својој суштини антидемократски устројен, а самим тим и антидејтонски и да је немогућа коегзистенција ова два модела у оквиру једне државе. Закључак који се намеће је да ће Босна и Херцеговина бити све даље од модела модерне консоцијативне демократије и грађанске државе у оној мери у којој на њеној територији буде јачао вахабијски покрет и идеје за које се он залаже.

кључне речи:

Референце

    1. Антић Велизар, „Утицај вехабизма на културу муслимана у БиХ“, у зборнику: Религијска култура (приредио: Драгољуб Ђорђевић), Лесковачки културни центар, Лесковац, 2015, стр. 364-384.
    2. Антић Велизар, Достанић Душан, „Верски екстремизам као сметња евроинтеграцијама Западног Балкана“, у зборнику: Наука и евроинтеграције, књига 10, том 1, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, 201 стр. 91-106.
    3. Божовић Раде, Симић Војислав, Речник ислама, Друштво српско-иранског пријатељства, Београд, 2010.
    4. Вуковић Ђорђе, „Перспективе државе са (ид)ентитетима“, у зборнику: Дејтонски споразум – две деценије мира и поуке за свет (приредили: Стеван Рапаић, Тијана Кецмановић, Александар Врањеш), Представништво Републике Српске у Србији, Београд; Факултет политичких наука, Бањалука; Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2016. стр. 160-172.
    5. Вучићевић Душан, „Од консоцијативне до демократије са подељеном влашћу: Лајпхартова теоријска концептуализација“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 01/2011, стр. 75-96.
    6. Ђурић Живојин, Ајзенхамер Владимир, „Утицај исламских раскола на формирање политичких система Саудијске Арабије и Ирана“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2011, стр. 311-338.
    7. Елзесер Јирген, Џихад на Балкану: како је џихад стигао у Европу?, Јасен, Београд, 2006.
    8. Енциклопедија живих религија, друго фототипско, допуњено издање, Нолит, Београд, 2004.
    9. Еспозито Л. Џон, Исламска претња – мит или стварност?, Просвета, Београд, 1994.
    10. Јевтић Мирољуб, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009.
    11. Касаповић Мирјана, Босна и Херцеговина: подијељено друштво и нестабилна држава, Политичка култура, Загреб, 2005.
    12. Кецмановић Ненад, „Босна у трећој деценији овог вијека – петнаест сценарија расплета“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2012, стр. 401-420.
    13. Лајпхарт Аренд, Модели демократије, ЦИД, Подгорица, 2003.
    14. Милошевић Зоран, „Европска унија и ислам“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2012, стр. 257-274.
    15. Наср Мухамед, „Вехабије као продужетак селефије?“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2012, стр. 283-300.
    16. Потежица Оливер, Вехабије између истине и предрасуде, Филип Вишњић, Београд, 2007.
    17. Савић Матеј, „Босна и Херцеговина – држава или неопротекторат?“, у зборнику: Дејтонски споразум – две деценије мира и поуке за свет (приредили: Стеван Рапаић, Тијана Кецмановић, Александар Врањеш), Представништво Републике Српске у Србији, Београд; Факултет политичких наука, Бањалука; Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2016. стр. 173-191.
    18. Сартори Ђовани, Демократија – шта је то?, ЦИД, Подгорица, 2001.
    19. Станковић Владан, „Основи фундаментализма“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2010, стр. 109-126.
    20. Танасковић Дарко, Ислам: догма и живот, Српска књижевна задруга, Београд, 2008.
    21. Трапара Владимир, „Вишедимензионални историјски значај Дејтонског споразума“, у зборнику: Дејтонски споразум – две деценије мира и поуке за свет (приредили: Стеван Рапаић, Тијана Кецмановић, Александар Врањеш), Представништво Републике Српске у Србији, Београд; Факултет политичких наука, Бањалука; Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2016. стр. 53-62.
    22. Abdulmahdi Jaafar Saheeb, „Arab views on Balkans′ moslems: an attempt at shedding more light of the role of islamic fundamentalists“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 01/2008, стр. 64-76.
    23. Hođić Bilal, Propaganda ili da’vet, Zvanična internet stranica Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=14160:propaganda-ili-da-vet&catid=31&Itemid=602, 15/5/2016.
    24. Kur′an s prevodom, preveo Besim Korkut.
    25. Ozzano Lucca, „Religious Fundamentalism and democracy“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 01/2009, стр. 127-153.
    26. Sultana Aneela, „Digging islamic roots of jihad to unveil the truth“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 01/2008, стр. 31-42.
    27. Trifunović Darko, Mijalkovski Milan, „Terrorist threats by Balkans radical islamist to international security“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 02/2014, стр. 291-326.
    28. Zoubir Bouzerzour, „Jihad as a source of terrorism a reality or propaganda“, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, бр. 01/2014, стр. 93-114.

     

периодика Политичка ревија 1/2017 УДК 28-87:321.7(497.6) 19-37
ç