Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

УТИЦАЈ НАТО НА БЕЗБЕДНОСТ И КОСОВСКУ ПОЛИТИКУ СРБИЈЕ

Сажетак

Циљ рада је да укаже на основне аспекте о којима Србија мора водити рачуна у вођењу своје безбедносне политике, посебно према Косову и Метохији. Овде се издвајају три битна аспекта. Први је утицај који НАТО има у Европи, региону и мировној мисији КФОР, други је очување националне безбедности и трећи је активан приступ заштити и очувању интереса Србије у својој јужној покрајини. У сагледавању ова три аспекта полази се од битних претпоставки да Србија у вођењу своје безбедносне политике мора (1) уважити међународно окружење и интересе које поједине државе, а пре свих велике силе, САД, Русија и Кина, имају у региону Балкана и Југоисточне Европе, (2) сачувати своју физичку и онтолошку безбедност и (3) осигурати своје виталне интересе на Косову и Метохији у заштити и помоћи српском становништву, очувању српске културне баштине и имовине на коју полаже право. Гранични маркери косовске политике Србије треба да буду, на једној страни, непризнавање самопроглашене „ државе “ Косово, а на другој, активан приступ свим питањима и решавању проблема који произилазе из стварне ситуације на Косову и Метохији, на нивоу Уједињених нација, Европске уније и регионалних иницијатива, затим у билатералним односима са државама које утичу на статус и стање у покрајини, највише са САД, као и у започетом дијалогу са локалним властима у Приштини уз међународно учешће. Суштинска порука такве косовске политике Србије је да се не одриче своје територије и историје, али да конструктивним приступом стварној ситуацији на Косову и Метохији, било како да се она мења, настоји да осигура своју безбедност, будућност српског народа у покрајини и да допринесе мирном решавању сложених питања у региону.

кључне речи:

Референце

    1. Alliance’s New Strategic Concept, NATO Press Communique, S-1(86)91.
    2. Бжежински, Збигњев, Велика шаховска табла, ЦИД Подгорица, 1999.
    3. Војна доктрина Руске Федерације, 2014, http://static.kremlin.ru/media/events/files/41d527556bec8deb3530.pdf, 05/11/2017.
    4. Вукадиновић, Радован, Чехулић Вукадиновић, Лидија, Божиновић, Давор, НАТО – еуроатлантска интеграција, Topical, Загреб, 2007.
    5. Кисинџер, Хенри, Да ли је Америци потребна спољна политика, БМГ, Београд, 2003.
    6. Mearsheimer, John J., „Why the Ukraine Crisis Is the West’s Fault”, Foreign Affairs, No 5/2014, pp. 77-89.
    7. Mitzen, Jennifer, „Ontological security in World Politics: State Identity and the Security Dilemma“, European Journal of International relations, 3/2006, pp. 341-370.
    8. NATO Handbook, NATO Public Diplomacy Division, Brussels, 2006.
    9. Chomsky, Noam, „Enduring Truths, Changing Markets“, Covert Action Quarterly, No. 56, Spring 1996.
    10. Williams, Michael C. and Neumann, Iver B., „From Alliance to Security Community: NATO, Russia, and the Power of Identity“, Millennium – Journal of International Studies, June 2000, pp. 357-387.

     

периодика Политика националне безбедности 2/2017 УДК: 327.51NATO:355.02(497.11) 87-103
ç