ДРЖАВА, ПРИВРЕДА И НЕОЛИБЕРАЛНА ТРАНЗИЦИЈА
УНАПРЕЂИВАЊЕ ЕФИКАСНОСТИ ИНСТРУМЕНАТА И ПРАКСЕ МИРНОГ РЕШАВАЊА РАДНИХ СПОРОВА
Сажетак
Савремена пракса, како економски и технолошки развијених земаља, при чему се, пре свега, имају у виду земље ЕУ, у којима су у највећој мери развијени концепција и пракса социјалног мира, тако и земаља транзиције потврђује да се правни оквир, сви инструменти и механизми социјалног мира морају посматрати, пре свега у контексту друштвеног окружења, по принципу повратне спреге, која подразумева да друштвено окружење одражава однос релевантних друштвених снага, одређује основни оквир, и у крајњој линији реалне домете механизама и инструмената социјалног мира. Исто тако сви инструменти и механизми социјалног мира морају се посматрати повезано, као делови једне функционалне целине, који служе као ослонац једни другима. Не треба посебно доказивати да нема развијеног ефикасног система колективног преговарања без слободе организовања синдиката и послода ваца, без одговарајуће друштвене моћи ових организација, да не може бити социјалног дијалога ако нема развијеног система колективног преговарања, а свега тога без права запослених на информисање, консултовање, саодлучивање. Само кроз заједнички повезани рад ових институција и механизама могуће је градити трајни стабилни социјални мир. Из тога проистиче да правне оквире, организацију, начин рада и објективне домете Агенције за мирно решавање радних спорова треба посматрати у актуелном политичком и економском друштвеном контексту.
Референце
