УЛОГА ИНДУСТРИЈЕ У ЕКОНОМСКОМ РАЗВОЈУ СРБИЈЕ

Љубодраг Б. Савић

Владимир Т. Мићић

Сажетак

Више од седам деценија индустрија има веома важну улогу у економском развоју Србије. Модел развоја и неефикасна транзиција, посебно приватизација, довели су до превремене деиндустријализације. Транзициони процес у српској индустрији није створио конкурентну структуру, која би могла допринети одрживом економском развоју. Предмет истраживања у овом раду је анализа улоге индустријализације у економском развоју Србије. Циљ истраживања је да оцени развој индустрије, нарочито после 2000. године и укаже на значај ефикаснијег спровођења реиндустријализације за одрживи економски развој, као средства успешне реализације бројних циљева, а у време када процес дигитализације и брзих технолошких иновација у индустрији свакодневно мењају друштвено-економску реалност. У истраживању су коришћене временске серије и компаративна анализа као основни методолошки приступ. С обзиром да је у току Четврта индустријска револуција и да је „Индустрија 4.0“ покретач и носилац конкурентности и одрживог економског развоја, централно истраживачко питање јесте зашто је у Србији неопходно спровести поновну интензивнију реиндустријализацију. Резултати истраживања показују да реиндустријализација треба да резултира структурним променама и технолошки иновативним индустријама. Поред индустријског развоја, то би утицало на раст, запосленост, конкурентност и извоз.

Референце

• Министарство финансија Републике Србије [МФРС]. 2018. Билтен јавних финансија, март 2018. Београд: Министарство финансија Републике Србије.
• Републички завод за статистику [РЗС]. 2021. „База података“. Републички завод за статистику. Последњи приступ: 30. јануар 2021. https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB.
• Савић, Љубодраг. 2014. „Индустријализација – мит или стварност.“ У Могуће стратегије развоја Србије, ур. Часлав Оцић, 297–307. Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука.
• Chukalov, Konstantin. “Horizontal and vertical integration, as a requirement for cyber-physical systems in the context of industry 4.0.“ Industry 4.0 2(4): 155-157.
• European Commission [EC]. 2021. “Eurostat Database.“ European Commission. Последњи приступ: 11март 2021. http://ec.europa.eu/eurostat/data/database.
• Ketteni, Elena, Theofanis Mamuneasb, and Panos Pashardesc. 2017. “Factors affecting the productivity of European Economies.“ Cyprus Economic Policy Review, 11(2): 3–18.
• Mićić, Vladimir, i Savić Ljubodrag. 2019. „Razvojne performanse i konkurentnost industrije Republike Srbije.“ U Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, ur. Vlastimir Leković i Petar Veselinović, 31–52. Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
• Mićić, Vladimir. 2017. „Sektorska struktura privrede Republike Srbije: Uloga sektora u ekonomskom razvoju.“ Ekonomski horizonti 19(1): 31–43. doi:10.5937/ekonhor1701031M
• Mićić, Vladimir. 2015. „Ponovna industrijalizacija i strukturne promene u funkciji ekonomskog razvoja Republike Srbije.“ Ekonomski horizonti 17(1): 15–31. doi:10.5937/ekonhor1501015M
• Mićić, Vladimir. 2014. „Deindustrijalizacija privrede grada i perspektive razvoja industrije Kragujevca“, U Stanje i perspektive ekonomskog razvoja grada Kragujevca, ur. Ljiljana Maksimović i Nenad Stanišić, 85–95. Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
• Mićić, Vladimir. 2013. “Industrial policy in transition – Obsolete ideas or necessity in post-crisis terms.” In Conference Contemporary Issues in EBM 2012, ed. Verica Babic, 279-288. Kragujevac: University of Kragujevac, Faculty of Economics.
• Mićić, Vladimir, i Aleksandar, Zeremski. 2011. „Deindustrijalizacija i reindustrijalizacija privrede Srbije.“ Industrija, 39(2): 51–68.
• Pack, Howard, and Larry E. Westphal. 1986. „Industrial strategy and technological change: theory versus reality.“ Journal of development economics 22(1): 87–128. doi: 10.1016/0304-3878(86)90053-2
• Savić, Ljubodrag, and Gorica Bošković. 2011. “The influence of the world economic crisis on the development of the Serbian industry.“ Industrija, 39(4): 87–106.
• Savić, Ljubodrag. 2017. Ekonomika industrije. Beograd: CID, Ekonomski fakultet Beograd.
• Savić, Ljubodrag, Gorica Bošković, and Vladimir Mićić. 2015. “Structural changes in manufacturing industry at division level: Serbia and new EU member states.“ Industrija 43(4): 25-45. doi: 10.5937/industrija43-8484
• Savić, Ljubodrag, Milan Ilić, i Vladimir Mićić. 2015. Ekonomika industrije. Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
• Savić, Ljubodrag. 2014. „Nova strategija industrijalizacije kao osnova brzog oporavka Srbije.“ U Deindustrijalizacija u Srbiji, Mogućnosti revitalizacije industrijskog sektora, ur. Božo Drašković. 46–60. Beograd: Institut ekonomskih nauka.
• Savić, Ljubodrag. 2009. „Srpska industrijalizacija za dvadeset prvi vek.“ Industrija 37(1): 1–17.
• Savić, Ljubodrag. 2008. Tranzicija srpske privrede: kriza razvoja industrije. Beograd: Ekonomski fakultet Beograd.
• Stankovic, Mirjana, Gupta Rohit, and Ricardo Figueroa. 2017. “Industry 4.0 Opportunities behind the challenge.“ Background Paper for UNIDO General Conference. Vol. 17. Vienna: Department оf Trade, Investment and Innovation.
• Szirmai, Adam. 2012. “Industrialisation as an engine of growth in developing countries, 1950–2005.“ Structural Change and Economic Dynamics 23(4): 406-420. doi: 10.1016/j.strueco.2011.01.005
• United Nations Industrial Development Organization [UNIDO]. “Statistics Data Porta“. 2020. Последњи приступ: 15. март 2021. https://stat.unido.org/database/CIP%2020
• United Nations Industrial Development Organization [UNIDO]. 2019. Industrial Development Report 2020, Industrializing in the digitalage. Vienna: United Nations Industrial Development Organization.
• United Nations Industrial Development Organization [UNIDO]. 2013. Competitive Industrial Performance Report 2012/2013, The Industrial Competitiveness of Nations Looking back, forging ahead, Vienna: United Nations Industrial Development Organization.