Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

УЛОГА ХРВАТСКИХ МИТОЛОГЕМА У ГЕНЕРИСАЊУ СРБОФОБИЈЕ: ХРВАТСКА КАО „ПРЕДЗИЂЕ ХРИШЋАНСТВА“ И СРБИ КАО „ВЛАСИ“

Сажетак

Многобројни су примери историјских конструката, који већ век и по служе идеологији „хрватског државног права“. Овај рад представља наставак разматрања најважнијих митологема уграђених у темеље националног идентитета Хрвата. Неке од њих, споменуте у прошлом броју овог часописа („Хрватска до Дрине“ и „Црвена Хрватска“), еволуирале су давно у фактоиде; уткане су у „колективно сећање“ хрватске нације и анатомију србофобије. Како би структура мржње била чвршћа, а великохрватске тежње оправдане, српски народ био је подвргнут дозираној расистичкој погрди од стране истакнутих хрватских историчара, политичара и католичког свештенства у 19. и 20 веку. Упоредо с инструментализацијом историје, креиране су и предрасуде о крајишким Србима, који су преименовани у „посрбљене Влахе“: народ антрополошки помало стран и културно прилично удаљен од европске цивилизације. Нижерасно „славосрпско смеће“, како га назваше „очеви хрватске нације“, сметало је свеколиком напретку народа и државе откако се „дотепло“ у Хрватску, и почело се сматрати недостојним саживота с „правим људима духа хрватског“ – тобожњим „потомцима Гота“, Аријеваца, војника-освајача из древног Ирана. Срби, с друге стране, задобише епитет „сужањске пасмине“, којима Грци или Мађари „дадоше име“; постадоше „потомци мартолога“, у којима кипти „зло и рђа“, пљачкаши и робитељи „свете земље Хрватске“, „предзиђа хришћанства“. Нестанком османлијске претње, иако је вековима чинио највећи део крајишких војних трупа, српски народ представљен је као „влашки накот зрео за секиру“, послушник „србијанских гегула“ и њихове „циганске династије“. Тиме је митоманисање, потпомогнуто хрватским научним и образовним институцијама, успешно завршило свој србомрзачки задатак: надахнуло је погром у три наврата за само стотину година. Међутим, индуковало је и кроатофобију, омогућивши на неодређено време „circulus vitiosus“ српско-хрватских конфликата.

кључне речи:

Референце

    • Долгова, Светлана, Е. Иванова, А. Турилов, Т. Суботин-Голубовић. 2009. Москва – Сербия, Белград – Россия: Сборник документов и материалов, Т. 1: Общественно-политические связи XVI-XVIII вв., Москва–Белград: Архив Србије/Главное архивное управление города Москвы/Федеральное архивное агентство/Российский государственный архив древних актов.
    • Гавриловић, Славко. 1993. Из историје Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XV-XIX век). Београд: Филип Вишњић.
    • Грујић, Радослав М. 1989. Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији. Београд: Просвета/Баштина.
    • Гавриловић, Славко. 1981. „Срби у Хабсбуршкој монархији од краја XVIII до средине XIX века“. У Историја српског народа, Књ. 5. Св. 2: 5-106.
    • Крестић, Василије. 1995. Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
    • Супек, Руди. 1973. Друштвене предрасуде: социјално-психолошка разматрања. Београд: Радничка штампа.
    • Bartulin, Nevenko. 2014. The Racial Idea in the Independent State of Croatia: Origins and Theory, Leiden/Boston: Brill.
    • Boyce, Mary. 1975. A History of Zoroastrianism. Leiden/Köln: E. J. Brill.
    • Bradvarović, Konstantin. 1902. Arnautluk u Zagrebu. Novi Sad: Srpska štamparija Dra Sv. Miletića.
    • Chamberlain, Houston Stewart. 1912. Die Grundlagen des neuzehnten Jahrhunderts. München: Verlag von F. Bruckmann.
    • Czoernig, Karl Freiherr von. 1857. Ethnographie der Oesterreichischen monarchie. I Band. Erste Abtheilung. Wien: K.-K. Hof- und Staatsdruckerei.
    • Dabić, Vojin S. 1984. Banska krajina (1688-1751). Beograd/Zagreb: Istorijski institut u Beogradu/Prosvjeta.
    • Fine, John V. A. (Jr.). 2010. When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. Ann Arbor: University of Michigan Press.
    • Gligo, Vedran. 1983. Govori protiv Turaka: Orationes contra Turcas, Split: Logos.
    • Goldstein, Ivo. 1995. Hrvatski rani srednji vijek. Zagreb: Novi Liber/Zavod za hrvatsku povijest Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.
    • Horvat, Rudolf. 1904a. Povjest Hrvatske. Petrinja: Tiskara Dragutina Benka.
    • Horvat, Rudolf. 1904b. Pripovijesti iz hrvatske povijesti. Zagreb: Društvo Sv. Jeronima.
    • Karbić, Damir. 2004. „Šubići Bribirski do gubitka nasljedne banske časti (1322.).“ U Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, Vol. 22: 1–26.
    • Katancsich, Math. Petro Pannonio. 1798. De Istro eiusque adcolis commentatio: in qua autochtones Illyrii ex genere Thracio advenae item apud Illyrios a primis Rerumpublicarum temporibus ad nostram usque aetatem praesertim quod originem linguam et literaturam eorumdem spectat deducuntur. Budae: Typis regiae Universitatis Pestinensis.
    • Klaić, Nada. 1976. Društvena previranja i bune u Hrvatskoj u 16. i 17. stoljeću. Beograd: Nolit.
    • Klaić, Vjekoslav. 1897. Bribirski knezovi od plemena Šubić do god. 1347. Zagreb: Matica Hrvatska.
    • Margetić, Lujo. 2004. „Krsni list hrvatske države (Trpimirova darovnica) i međunarodni položaj hrvatske države narodnih vladara.“ U Starine. Knjiga 62: 1–40.
    • Moravcsik, Gyula, Jenkins, R. J. H. 1967. Constantine Porphyrogenitus De Administrando Imperio. Dumbarton Oaks: Center for Byzantine Studies.
    • Morrock, Richard. 2010. The Psychology of Genocide and Violent Oppression: A Study of Mass Cruelty from Nazi Germany to Rwanda. Jefferson: McFarland & Co.
    • Mužić, Ivan. 2011. Hrvatska povijest devetoga stoljeća. Split: Muzej hrvatskih arheoloških spomenika.
    • Nilles, Nikolaus. 1885. Symbolae ad illustrandam historiam Ecclesiae orientalis in terris coronae Sancti Stephani. Oeniponte: Typis et sumptibus Feliciani Rauch.
    • Pavičić, Stjepan. 1962. „Seobe i naselja u Lici.“ U Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena, Antropogeografska istraživanja III. Knj. 41: 5–330.
    • Peričić, M., L. B. Lauc, I. M. Klarić, S. Rootsi, B. Janićijević, I. Rudan, R. Terzić, I. Čolak, A. Kvesić, D. Popović, A. Šijački, I. Behluli, D. Đorđević, L. Efremovska, Đ. D. Bajec, B. D. Stefanović, R. Villems, P. Rudan. 2005. „High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations“, Molecular Biology and Evolution, Vol. 22: 1964–75.
    • Petrić, Hrvoje. 2011. „Pokušaj rekonstrukcije ukupnog broja stanovnika Varaždinskog generalata i Križevačke županije od kraja 16. do početka 18. stoljeća“, Podravina: časopis za multidisciplinarna istraživanja, Vol.10, No.19: 45–57.
    • Petrić, Hrvoje. 2014. „Predavci – Prilog poznavanju podrijetla stanovništva.“ U Cris : Časopis Povijesnog društva Križevci,Vol.XVI. No.1: 43–55.
    • Petrić, Hrvoje. 2007. „Prilog poznavanju etnokonfesionalnih promjena u Podravini u XVII. stoljeću“, Radovi Zavoda za znanstveni rad Varaždin, No. 18: 277–300.
    • Sakcinski, Ivan Kukuljević. 1868. „Kratak ljetopis hrvatski Ivana Tomašića malobraćanina.“ U Arkiv za povjestnicu jugoslavensku, ur. Ivan Kukuljević Sakcinski, 3-34. Zagreb: Družtvo za jugoslavensku povjestnicu i starine.
    • Smičiklas, Tade. 1882. Poviest hrvatska 1. Zagreb: Matica Hrvatska.
    • Spalatensis, Thomae Archidiaconi. 2006. Historia Salonitanorum atque Spalatinorum pontificum. Budapest/New York: Central European University Press.
    • Starčević, Ante. 1868. Ime Serb. Zagreb: Slovi Karla Albrechta.
    • Starčević, Ante. 1893. Najnovija davorija, Zagreb: Tiskom Antuna Scholza.
    • Starčević, Ante. 1876. Pasmina slavoserbska po Hervatskoj. Zagreb: Tisak Lav. Hartmána i družbe.
    • Südland, L. 1918. Die südslawische Frage und der Weltkrieg. Wien: Manz Verlag.
    • Šišić, Ferdo. 1908. Hrvatska povijest. Drugi dio: od godine 1526. do godine 1790. Zagreb: Matica hrvatska.
    • Šišić, Ferdo. 1944. Poviest Hrvata za kraljeva iz doma Arpadovića: 1102-1301. Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.
периодика Политичка ревија 1/2021 1/2021 УДК 323.1(497.11:497.5)"19/20" 85-106
ç