УЛОГА МУЗИКЕ У ФОРМИРАЊУ И РЕКОНСТРУКЦИЈАМА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

Јо­ван Ба­зић

Би­ља­на Па­вло­вић

Сажетак

У овом раду разматра се улога музике у формирању и реконструкцијама српског националног идентитета – од настанка српске средњовековне државе, па све до краја XX века. Ова разматрања заснована су на анализи литературе о националном идентитету и развоју музике у српском народу, у контексту релевантних друштвено-историјских процеса. У процесу конституисања и обликовања српског националног идентитета, истовремено се развијала и аутентична српска музика, која је имала интегративну и васпитну улогу у српском етничком корпусу и испољавала се кроз развој родољубља и особених моралних вредности. Она је такву улогу остваривала како у време настанка српске државе и њеног процвата у средњем веку, тако и у време турског ропства, буна и ослободилачких ратова, а потом и у миру. Музика је, у крајњем исходу, доприносила учвршћивању националне свести, обликовању националног идентитета и развоју српског културног обрасца. С друге стране, и музика је, сама по себи, кроз своју посебност и аутентичност, изражавала одређени национални идентитет. До почетка XX века српска музика развијала се углавном спонтано и њена основна обележја, осим уметничке и естетске природе, била су аутентичност, особеност и оригиналност. Међутим, касније, од настанка Југославије, развој музике је све више усмераван одговарајућом културном политиком и она је била веома значајан инструмент у процесима реконструкције националног идентитета. Српски национални идентитет је током XX века прошао кроз три таласа реконструкције, који су били детерминисани националним интересима, идејно-политичким и државним разлозима у датим историјским околностима.

Референце

1. Базић Јован, „Национални идентитет у процесу политичке социјализације“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, 34, 4/2011, стр. 335-354.
2. Базић Јован, Српско питање – Политичке концепције решавања српског националног питања, ЈП Службени лист Србије и Црне Горе, Београд; Институт за политичке студије, Београд,
3. Бодрожић Ђуро, Српски идентитет, Српска књижевна задруга, Београд, 2015.
4. Васиљевић М. Зорислава, Рат за српску музичку писменост, Просвета, Београд, 2000.
5. Васић Александар, „Два погледа на југословенство у српској музичкој периодици међуратног доба“, Музикологија, Музиколошки институт САНУ, Београд, 17/2014, стр. 155-166.
6. Гуськова Елена, „Историческая роль Сербии в сохранении национальной идентичности балканских народов“, у зборнику: Национални идентитет и суверенитет у Југоисточној Европи (приредио: Славенко Терзић), Историјски институт САНУ, Београд, 2002, стр. 107-117.
7. Димић Љубодраг, Историја српске државности – Срби у Југославији, књ. 3, САНУ –Огранак у Новом Саду и други, Нови Сад, 2001.
8. Деретић Јован, Историја српске књижевности, Требник, Београд, 1996.
9. Ђорђевић Д. Радомир, Социологија и историја музике: Социологија музике, Први том, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2016.
10. Ђурић Клајн Стана, Историјски развој музичке културе у Србији, Pro musica, Београд. 1971.
11. Ђурић Клајн Стана, Музички записи, Вук Караџић, Београд, 1986.
12. Крајачић Гордана, Војна музика и музичари 1831-1945, НИЦ Војска, Београд, 2003.
13. Ломпар Мило, Дух самопорицања: прилог критици српске културне политике, Orpheus, Нови Сад, 2012.
14. Матић Милан, Српска политичка традиција, Институт за политичке студије, Београд, 1998.
15. Милошевић Ђорђевић Јасна, Човек о нацији: схватање националног идентитета у Србији, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
16. Павловић Биљана, „Васпитне вредности традиционалних народних песама и игара у настави музичке културе“, Настава и васпитање, Педагошко друштво Србије, Београд, 4/2013, стр. 668-681.
17. Павловић Биљана, Цицовић Сарајлић Драгана, „Српска уметничка музика током Великог рата и њена заступљеност у савременој настави музичке културе и историје“, у зборнику: Век српске голготе 1915-2015, књ. III, (приредио: Урош Шуваковић), Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2016, стр. 359-375.
18. Павловић Миливоје, Српска знамења, звуци, боје, облици, Чигоја штампа, Београд, 2007.
19. Пејовић Роксанда, Српска музика: од насељавања словенских племена на балканско полуострво до краја XVIII века, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1998.
20. Петрановић Бранко, Југословенско искуство српске националне интеграције, Службени лист СРЈ, Београд, 1993.
21. Петровић Жарко, Солунке песме, Нота, Књажевац, 1988.
22. Стефановић Димитрије, „Музика у средњовековној Србији“, у зборнику: Српска православна црква 1219-1969: Споменица о 750-годишњици аутокефалности, САНУ, Београд, 1969, 117-127.
23. Суботић Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
24. Терзић Славенко, „Религија као фактор обликовања националног идентитета Срба“, у зборнику Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану, (приредио: Славенко Терзић), Историјски институт САНУ, Београд, 1988, стр. 295-306.
25. Arnautović Jelena, Između politike i tržišta: popularna muzika na Radio Beogradu u SFRJ, Radio-televizija Srbije, Beograd, 2012.
26. Đilas Aleksa, Osporavana zemlja: Jugoslovenstvo i revolucija, Književne novine, Beograd, 1990.
27. Jacoby William G, ,,Is There a culture War? Conflictining Value Structures in American Public Opinion“, American Political Science Review, American Political Science Association, New Hampshire, Vol. 108, 4/2014, стр. 754-771.
28. Rodić Milivoj, Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen, Svet knjige, Beograd, 2005.
29. Smit D. Antoni, Nacionalni identitet, Biblioteka XX vek, Beograd; Čigoja štampa, Zemun 1998.
30. Tomašek Andrija (priredio), Muzika i muzičari u NOB-u: zbornik sećanja, Savez organizacija kompozitora Jugoslavije, Beograd, 1982.