Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ТЕОРИЈЕ О ДРЖАВИ КОЈЕ ИМПЛИЦИРАЈУ ЕСЕНЦИЈАЛНОСТ ПОВЕЗИВАЊА СА ДРУГИМ МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНИМ СУБЈЕКТИМА

Сажетак

У овом раду разматрамо државне теорије које се ослањају на суверену интеракцију државе са другим државама, чиме се испољава суверенитет и само-дефинише држава. Државна теорија интеракције и својеврсног само-одређења кроз интеракцију успоставља најпре међународно-правни субјективитет (поред унутрашње-правног који настаје касније) и надаље овакав ентитет са одређеним правним и политичким капацитетима одређује и развија елементе и димензије свог државног интереса. Национални интерес једног међународног лица (или субјекта) одликује се увек спољном политиком према другим међународно-правним лицима односно, у ужем смислу, према државама које такође интерагују (тј. имају дипломатски капацитет). Овакве теорије о самоодређењу државе кроз међународну државну интеракцију, где државни или национални интерес има базичну улогу, имају посебно место у редефинисању политичке теорије државе и права.

кључне речи:

Референце

    1. Bertalanfy L. Von, General Systems Theory, Penguin Press, London, 1971.
    2. Carr E. H, The twenty years’ crisis, Mac Millan, 1946.
    3. Morgenthau, Scientific man vs. power politics, University of Chicago Press, 1946.
    4. Morgenthau, Politics among Nations, Harper and Row; 1948.
    5. Jellinek G., Allgemeine Staatslehre, Berlin, 1922.
    6. Келсен Х., Чиста теорија права, Правни факултет, Београд, 2007.
    7. Waltz K.N., Theory of international politics, Random House, 1979.
    8. Wight M., Power politics, Royal Institute of International Affairs, 1946.
периодика Политичка ревија 1/2018 УДК 321.01 43-58
ç