Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

СПОНА ИЗМЕЂУ ИДЕОЛОГИЈЕ И ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Сажетак

Спона између тероризма и организованог криминалитета је једна од највећих претњи глобалној безбедности од краја 20. века, што је највидљивије у сарадњи између терористичких група и група које се баве илегалном трговином дрогом. Главни теоријски проблем у истраживању овог споја је објаснити разлику у различитим мотивацијама терористичких група и организованих криминалних група. Наиме, мотивација за тероризам је увек идеолошке природе и он је оријентисан на изазивање дубинских политичких и друштвених промена. С друге стране, мотивација за организовани криминалитет је материјална добит која се остварује помоћу илегалне активности. Питање које извире из ове концептуалне разлике је – како ове групе, које се толико разликују у оријентацијама и циљевима, успеју да успоставе успешну сарадњу? У овом раду, аутор ће пробати да понуди одговор на то питање из позиције теорије рационалног избора. Из перспективе рационалног избора, актери се понашају на такав начин, који ће им донети највише користи, уз што мањи трошак. С обзиром на то, аутор сматра да и припадници терористичких и организованих криминалних група доносе своје одлуке на основу анализе добити и трошка. Да бисмо тестирали ову хипотезу, у раду смо најпре усмерени на деконструкцију концепта идеологије и осветљавање њених главних функција у рационализацији и мотивисању актера на делање. Идеологија је контроверзан термин, чије значење варира од скупа уверења у генералном смислу, до лажне свести чији је циљ да одржава интересе владајуће друштвене класе. Наш циљ овде је да осветлимо ове функције идеологије и да покажемо да је идеологија увек била, и остала, алат за остваривање интереса неке друштвене групе, било владајуће или неке мањинске политичке групе. С друге стране, сматра се да је организовани криминалитет илегална активност вођена од стране рационалних актера ради остваривања материјалне добити помоћу илегалних метода као што су насиље, претње насиљем и корупција. Након анализе концепата идеологије и организованог криминалитета, рад осветљава природу и типове веза између терористичких и организованих криминалних група у пракси. Аутор сматра да оба типа ових група, посматрани као рационални актери, имају много разлога и интереса за сарадњу, као што су размена знања и добара, али и истих транспортних рута.

кључне речи:

Референце

    • Abadinsky, Howard. 2010. Organized crime. Wadsworth: Cengage Learning.
    • Akers, Ronald L. 1990. “Rational choice, deterrence, and social learning theory in criminology: The path not taken“. J. Crim. L. & Criminology 81(3): 653–676.
    • Albanese, Jay S. 2000. “The Causes of Organized Crime: Do Criminals Organize Around Opportunities for Crime or Do Criminal Opportunities Create New Offenders?“, Journal of Contemporary Criminal Justice 16(4): 409–423.
    • Albini, Joseph L. 1971. The American Mafia: Genesis of a legend. New York: Appleton-Century-Crofts.
    • Albini, Joseph L., and Jeffrey S. McIllwain. 2012. Deconstructing organized crime: an historical and theoretical study. London: McFarland & Company, Inc.
    • Clarke, Ronald V. G., and Marcus Felson, eds. 1993. Routine activity and rational choice Vol. 5. New Brunswick: Transaction publishers.
    • Cornish, Derek B., and Ronald V. G. Clarke, eds. 2014. The reasoning criminal: Rational choice perspectives on offending. New Brunswick: Transaction Publishers.
    • Dishman, Chris. 2001. “Terrorism, Crime, and Transformation“. Studies in Conflict & Terrorism 24(1): 43–58.
    • Downs, Anthony. 1957. An Economic Theory of Democracy. New York: Harper and Row.
    • Finckenauer, James O. 2007. Mafia and organized crime: a beginner’s guide. Oxford: Oneworld Publications.
    • Finckenauer, James O. 2005. “Problems of Definition: What is Organized Crime?” Trends in Organized Crime 8(3): 63–83.
    • Gerring, John. 1997. “Ideology: A Definitional Analysis”, Political Research Quarterly 50(4): 957-994
    • Hagan, Frank E. 2006. “Organized crime” and “organized crime”: Indeterminate problems of definition”. Trends in Organized Crime 9: 127–137.
    • Herrnstein, Richard J. 1990. “Rational choice theory: Necessary but not sufficient“. American Psychologist 45(3): 356-367.
    • Ignjatović, Đorđe, and Milan Škulić. 2010. Organizovani kriminalitet. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
    • Jost, John T, Christopher M. Federico, and Jaime L. Napier. 2009. “Political Ideology: Its Structure, Functions, and Elective Affinities“. Annual Review of Psychology 60: 307–337.
    • Jost, John T, and David M. Amodio. 2011. “Political ideology as motivated social cognition: Behavioral and neuroscientific evidence“. Motivation and Emotion 36(1): 55–64.
    • Kennedy, Emmet. 1979. “Ideology” from Destutt De Tracy to Marx”. Journal of the History of Ideas 40(3): 353–368.
    • Makarenko, Tamara. 2004. “The Crime-Terror Continuum: Tracing the Interplay between Transnational Organised Crime and Terrorism“. Global Crime 6: 129–145
    • Makarenko, Tamara. 2012. “Europe’s Crime-Terror Nexus: Links between terrorists and organized crime groups in the European Union“. Study for the LIBEE committee. Brussels: Europan Parliament.
    • Minar, D. M. 1961. “Ideology and Political Behavior“. Midwest Journal of Political Science 5(4): 317–331.
    • Mullins, Willard A. 1972. “On The Concept of Ideology in Political Science“. The American Political Science Review 66(2): 498–510.
    • Parekh, Bhikhu. 2015. Marx’s Theory of Ideology (RLE Marxism). London: Routledge.
    • Pines, Christopher L. 1997. Ideology and false consciousness: Marx and his historical progenitors. New York: SUNY Press.
    • Piquero, Alex R., and Stephen G. Tibbets, eds. 2001. Rational choice and criminal behavior: Recent research and future challenges. New York: Routledge.
    • Pratt, Travis C. 2008. “Rational choice theory, crime control policy, and criminological relevance“. Criminology & Public Policy 7(1): 43–52.
    • Ricolfi, Luca. 2006. “Palestinians, 1981–2003“. In Making Sense of Suicide Missions, Diego Gambetta, ed., 77-130. Oxford: Oxford University Press.
    • Sanderson, Thomas M. 2004. “Transnational Terror and Organized Crime: Blurring the Lines“. SAIS Review 24(1): 49–61.
    • Sari, Ismail. 2015. “The nexus between terrorism and organized crime; growing threat?“ Journal of the Court of Jurisdictional Disputes 6: 463–503
    • Schmid, Alex P. 2005. “Links between Terrorism and Drug Trafficking: A Case of „Narco-terrorism“?“ International Summit on Democracy, Terrorism and Security 8: 27
    • Sellin, Thorsten. 1963. “Organized Crime: A Business Enterprise”. The ANNALS of the American Academy of Political and Social Science 347(1): 12–19.
    • Shelley, Louise I., and John T. Picarelli. 2005. “Methods and motives: Exploring links between transnational organized crime and international terrorism“. Trends in Organized Crime 9: 52–67.
    • Shvarts, Alexander. 2001. “The Russian Mafia: Do Rational Choice Models Apply?“ Michigan Sociological Review, 15: 29–63.
    • Simeunović, Dragan. 2009a. Uvod u političku teoriju. Beograd: Institut za političke studije.
    • Simeunović, Dragan. 2009b. Terorizam. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
    • Van Dijk, Teun A. 2006. “Ideology and discourse analysis“. Journal of political ideologies 11(2): 115–140.
    • Warren, Mark. 1990. “Ideology and the Self“. Theory and Society 19(5): 599–634.
периодика Политичка ревија 1/2021 1/2021 УДК 343.9.02:316.75 145-164
ç