Изабери језик:
Тема броја

СОЦИЈАЛНА ДРЖАВА И СОЦИЈАЛНА ПРАВДА

СОЦИЈАЛНА ДРЖАВА И ВОЛОНТЕРСКИ РАД

Сажетак

Традиција волонтерског рада је веома дуга можемо рећи да је стара колико и људски род. Одувек су постојале ситуације у којима је човек реаговао вођен више срцем, душом и вером, него разумом, када је имао потребу да се даје за другога, не тражећи ништа за узврат. Волонтирањем свесно поклањамо наше време, способности и енергију за добробит других појединцима, заједници, друштву или окружењу. У време кризе, рата, епидемије, елементарне непогоде и у сличним ситуацијама, када институције система и професионалци не могу да стигну да помогну, а жи­вот не може да чека, волонтерство је неопходан и незаобилазан ослонац. У транзиционим и сиромашним земљама, каква је и наша, немерљив је допринос волонтера. Постало је очигледно, током периода транзиције, да држава порезима и доприносима не може да прикупи довољно средстава потребних за реализацију сопствене социјалне политике и остварење принципа дистрибутивне правде. Зато волонтеризам, неоправдано запостављен и заборављен, треба да доживи ренесансу. Волонтери су свуда препознати као најважнији ре­сурс за спровођење промена. Од волонтеризма користи имају сви. Волонтеризам побољшава квалитет живота, мења свест људи, мења њихове ставове према грађанском ангажовању, представља један од об­лика партиципације грађана, доприноси развоју стабилног, цивилног друштва, развија солидарност итд. Економска корист од волонтеризма за државу и локалну заједницу је велика, посебно у светлу чињенице да у Европи, данас, волонтира више од сто милиона људи. Поставља се питање, да ли је наша земља препознала волонтерство као важан ресурс и да ли га на адекватан начин подржава и подстиче?

кључне речи:

Референце

    1. Др Драгољуб Јовановић (1997) Политичке успомене 1, Београд
    2. Др Светислав Јовановић (2006) Волонтер – незамењив сарадник на пословима заштите старијих особа, Геронтолошке свеске
    3. Манојловић Петар (1996) Социјални рад и старост, ГДС, Београд
    4. Петар Манојловић (2006) Јединствена мрежа волонтера – битна претпоставка за успешну детекцију угрожених остарелих особа
    5. Живка Василевска (2006) Законска регулатива волонтерског рада у Србији
    6. Мр Драгана Динић (2006) Амбивалентност волонтерског рада у цивилном сектору (уводни реферат на Округлом столу)
    7. Гојнић Лазар, Поповић Радивоје, Манојловић Петар, Јовановић Све­тислав (1990): Сарадња професионалног и добровољнограда са старима, публикација ГДС, Београд.
    8. Кујунџић, Н. (1986) Оспособљавање друштва и појединца за активну старост. У: Старење и старост. Загреб: Геронтолошко друштво СРХ.
    9. Милић, А. (1998) Стари људи у процесу друштвене транзиције. Социјална мисао, Београд, бр. 2.
    10. Милић, А. (2002) Старост и активност. У: Старење и старост за безбедни и активни живот, Београд.
    11. Сумрак Дејан (1995) Социјална геронтологија, Графокомерц, Београд.
    12. Милосављевић, Н. (1999) Геронтологија. Старење и старост. Нови Сад.
    13. Приручник за волонтере (2006) Новосадски хуманитарни центар, Нови Сад
    14. Национална стратегија о старењу (2006) Београд: Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије
    15. Пекиншка декларација, из 2002. године
    16. Волонтери ИЗВоР хуманизма, толеранције и друштвеног богат­ства (2005) Радна група Инициативе за законско решавање статуса волонтера у Србији; чланови Радне групе ИЗВоР: Меланија Колошњаи Ненин, координаторка групе; Срђан Николић (ПГВЦВ); Татјана Лазор (ЕХО); Ивана Копривица (ЕХО); Ненад Опачић (НСХЦ); Мира Новаковић (НСХЦ); Нови Сад.
периодика Политичка ревија 2/2009 УДК: 304:331.102.22 89-116
ç