Изабери језик:
Тема броја

ПРОТИВРЕЧНОСТИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И МОДЕЛИ МЕЂУНАРОДНИХ ИНТЕГРАЦИЈА

САВРЕМЕНИ МЕЂУНАРОДНИ СИСТЕМ У СВЕТЛУ ТЕОРИЈЕ СИСТЕМА РИЧАРДА РОУЗКРЕНСА

Сажетак

Системске теорије међународних односа развиле су се средином прошлог века са циљем превазилажења класичних теорија, које су изворе нестабилности у међународним односима налазиле у људској природи и на нивоу државе. Како би дошле до правилности које владају у систему, услова под којима они могу бити стабилни или нестабилни и ограничења која постављају пред своје актере, системске теорије су користиле пре свега дедукцију и моделовање, а затим и класификацију за разврставање теоријских и историјских модела међународних система. Ричард Роузкренс је један од теоретичара међународних односа који је системском и историјском анализом утврдио постојање девет међународних система и издвојио четири основна елемента од којих је зависила њихова стабилност – усмереност елита, контрола, ресурси и капацитет система. Истраживањем ове четири варијабле у међународном систему на почетку XXI века дошло се до закључка да је он нестабилан због супротстављеног етоса елита (реформистичке и реакционарне), њихових нестабилних мандата, које подстичу једностране и насилне акције, велике покретљивости ресурса и њихове ограничености, као и недовољно снажних капацитета система да помири ове супротности или надокнади губитке страна.

кључне речи:

Референце

    1. Бжежински Збигњев, Друга шанса Америке, Службени гласник, Београд, 2009.
    2. Живанов Сава, „Спољна политика савремене Русије“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1-2/2009 год. V vol. 5, стр. 27-50.
    3. Конузин, Александар В., „Поздравна реч“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1-2/2009 год. V vol. 5, стр. 11-14.
    4. Foot, Rosemary, et. al, US Hegemony and International Organizations, Oxford University Press, New York, 2003.
    5. Kyrgyzstan tests Russia’s regional commitments, Internet, http://www.pri.org/stories/2010-06-15/kyrgyzstan-tests-russias-regional-commitments, 26/08/2016.
    6. Keller Morton, Obama’s Time, Oxford University Press, New York, 2015.
    7. Mitchell Lincoln A., The Color Revolutions, University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 2012.
    8. Morales, Javier, “Who Rules Russia Today? An Analysis of Vladimir Putin and his Political Project (II)”, UNISCI Discussion Papers, Universidad Complutense de Madrid, 2004.
    9. Pfiffner, James P., “George W. Bush: Policy, Politics, and Personality”, New Challenges for the American Presidency (eds. George C. Edwards III, Philip John Davies), Pearson/Longman, New York, 2004, стр. 161-181.
    10. Renshon, Stanley A., Barack Obama and the Politics of Redemption, Routledge, New York, 2012.
    11. Rosecrance Richard N., Action and Reaction in World Politics, Little, Brown and Company, Boston, 1963.
    12. Sakwa Richard, “Putin’s Leadership: Character and Consequences”, EUROPE-ASIA STUDIES, University of Glasgow, Taylor & Francis (Routledge), Vol. 60, No. 6, August 2008, стр. 879-897.
    13. Tellis, Ashley J., “Reconstructing Political Realism: The Long March to Scientific Theory”, The Roots of Realism, (ed. Benjamin Frankel), Routledge New York, 2013, стр. 3-101.
    14. The Third Among the Equals, Internet, http://www.kommersant.com/page.asp?id=582650, 13/08/2016.

     

периодика Српска политичка мисао 4/2016 УДК 327.01 Rosecrance R. 135-152
ç