Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ПРИВРЕДЕ ЗЕМАЉА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА ‒ МЕСТО И УЛОГА СРБИЈЕ

Сажетак

Рад анализира стање и структуру привреда земаља Западног Балкана, њихове економске карактеристике, као и њихов међусобни утицај, који је првенствено изражен кроз спољнотрговински аспект и деловање унутар споразума CEFTA 2006. Приказујући основне макроекономске индикаторе, као и структуру извоза и увоза Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Србије, односно њихове најзначајније спољнотрговинске партнере, аутор даје упоредну анализу стања привреда држава Западног Балкана и образлаже доминантну улогу Србије у овом региону. И поред чињенице да све посматране државе највише тргују са ЕУ, Србија се издваја као њихов други најзначајнији спољнотрговински партнер. Аутор открива место и улогу Србије у привреди Западног Балкана, доказујући њену лидерску позицију у регионалној трговини. Као највећа привреда региона и највеће тржиште Западног Балкана, Србија је трговински доминантна у оквиру споразума CEFTA 2006, а осим тога издваја се и као неприкосновена у привлачењу страних директних инвестиција. Аутор у раду образлаже и основне недостатке српске привреде, али и одговара на питање зашто и поред прилива страних директних инвестиција од преко 22 милијарде евра, само у претходних десет година, Србија није успела да оствари значајан привредни раст.

кључне речи:

Референце

    • Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine [BHAS]. 2020. „Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2019, Proizvodni pristup, prvi rezultati”. Sarajevo: Saopćenje. 20.07.2020. http://www.bhas.ba/data/Publikacije/Saopstenja/2020/NAC_02_2019_Y1_0_BS.pdf. Poslednji pristup: 20.01.2021.
    • Bjelić, Predragand Miloš Milovanović. 2018.“The Case of Serbia.” In Effects of Stabilisation and Association Agreements and CEFTA2006 on WB6 European Integration and Regional Cooperation: Achievements and Ways Forward, Vladimir Međak (ed.), Belgrade: European Movement in Serbia.
    • Bjelić, Predragi Radmila Dragutinović Mitrović. 2018. Unapređenje pozicije Srbije u okviru CEFTA 2006. Beograd: Fondacija za razvoj ekonomske nauke
    • Mondo. 2018. „Dugujemo milijarde, po glavi stanovnika oko 5.000 eura”, 06.12.2018. https://mondo.me/Info/Drustvo/a714338/Javni-dug-Crne-Gore-iznosi-3-09-milijardi-eura.html. Poslednji pristup: 12.12.2019.
    • Narodna banka Srbije [NBS]. n.d. ,,Platni Bilans.” Poslednji pristup: 20.01.2020, https://nbs.rs/sr/drugi-nivo-navigacije/statistika/platni_bilans/
    • Nikolić, Goran i Predrag Petrović. 2019. Poluskriveni ekonomski fenomeni. Beograd: Arhipelag i Institut za evropske studije.
    • Popović Petrović, Ivana i Predrag Bjelić. 2018. Evropska trgovinska integracija. Beograd: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu.
    • Rapaić, Stevan. 2017. “The impact of FDI on the economic development of Serbia.” Ekonomika preduzeća, god. LXV, br. 5-6: 381-392.
    • Rapaić, Stevan. 2020. ,,Mali Šengen kao mogućnost nove regionalne ekonomske integracije.” Međunarodni problem Vol. LXXII, broj 3/2020: 566-597.
    • Republički zavod za statistiku [RZS]. 2020. ,,Statistički godišnjak Republike Srbije 2020.” Beograd: Republički zavod za statistiku.
    • RTS. 2019. ,,Srbiju lane napustilo 50.000 ljudi, šta stvarno stoji iza tih brojki”, 30.09.2019. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3679307/srbiju-lane-napustilo-50000-ljudi-sta-stvarno-stoji-iza-tih-brojki.html. Poslednji pristup: 08.12.2019.
    • Svetska Banka [SB]. 2019. „Zapadni Balkan Redovni Ekonomski Izveštaj Br. 16 – Jesen 2019.” Svetska Banka. Poslednji pristup: 21.12.2019. www.worldbank.org/eca/wbrer/.
    • UNCTAD. 2020. World Investment Report 2020. Geneva: International Production Beyond the Pandemic.
    • Uprava za statistiku Crne Gore [MONSTAT]. 2020. „Bruto domaći proizvod Crne Gore za 2019. godinu”. Saopštenje br. 159, Podgorica, 23. septembar 2020. https://www.monstat.org/uploads/files/Nacionalni%20racuni/BPD/Godisnji%20BDP%202019_crn.pdf. Poslednji pristup: 20.01.2021.
    • World Bank Group [WB]. 2020. “Western Balkans Regular Economic Report No.18 – An Uncertain Recovery.” World Bank Group. Poslednji pristup: 20.01.2021. https://openknowledge.worldbank.org/bitstream/handle/10986/34644/153774.pdf.
    • World Trade Organization [WTO]. 2020а.“Trade Profiles – Albania.” World Trade Organization. Poslednji pristup: 20.01.2021. https://www.wto.org/english/res_e/statis_e/daily_update_e/trade_profiles/AL_e.pdf.
    • World Trade Organization [WTO]. 2020b. “Trade Profiles – Bosnia and Herzegovina.” World Trade Organization. Poslednji pristup: 20.01.2021. https://www.wto.org/english/res_e/statis_e/daily_update_e/trade_profiles/BA_e.pdf.
    • World Trade Organization [WTO]. 2020c. “Trade Profiles – Montenegro.” World Trade Organization. Poslednji pristup: 20.01.2021. https://www.wto.org/english/res_e/statis_e/daily_update_e/trade_profiles/ME_e.pdf.
    • World Trade Organization [WTO]. 2020d. “Trade Profiles – North Macedonia.” World Trade Organization. Poslednji pristup: 20.01.2021. https://www.wto.org/english/res_e/statis_e/daily_update_e/trade_profiles/MK_e.pdf
    • World Trade Organization [WTO]. 2020e. “Trade Profiles – Serbia.” World Trade Organization. Poslednji pristup: 20.01.2021. https://www.wto.org/english/res_e/statis_e/daily_update_e/trade_profiles/RS_e.pdf.
периодика Српска политичка мисао 1/2021 1/2021 УДК 338.1(497-15)(497.11) 169-199
ç