Изабери језик:
Тема броја

ТЕОРИЈСКО МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУПИ И НАЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТ СРБИЈЕ

ПОПЕРОВА КРИТИКА МЕТОДОЛОШКОГ ЕСЕНЦИЈАЛИЗМА

Сажетак

Са гледишта методологије социологије фундаментално питање о коме расправља Попер је критика методолошког есенцијализма. Наиме, он сматра да одржавање овог методолошког концепта представља основни разлог успореног раста научног знања. Зато предлаже да се методолошки есенцијализам превазиђе методолошким номинализмом. Аргументи типични за есенцијализам повезани су са историцизмом. Критика есенцијализма и историцизма чини два битна питања која нас доводе до крити­ке схватања друштва као цјелине. У Поперовој социолошкој концепцији кључна теза је критика идеје да се друштво може проучавати као цјелина. Попер истиче да је методолошки номинализам потпуно прихваћен у природним наукама, и да је допринео њиховом брзом напретку. У друштвеним наукама, још увијек се користи методолошки есенцијализам, а то је извор многих њихових слабости. Да би се превазишло ово стање, Попер се залаже за јединство научног ме­тода у природним и друштвеним наукама. Међутим, он је ипак имао на уму проширење метода природних наука на област друштва. У критичком осврту на Поперово схватање истиче се да истраживачки процес има јединствено језгро без обзира што се истражују различити дијелови стварности. Али, то не значи да истраживачка искуствена дјелатност нема својих специфичности. Посебности истраживачког процеса у друштвеним наукама условљавају три битна фак­тора: суштина друштвених појава, друштвеног детерминизма и друштвених закона, и друштвене теорије.

кључне речи:

Референце

    1. Albert, H.: „Probleme der Wissenschatslehre in der Sozialforschung“, u: Konig, Handbuch der empirishen Sozialforschung, Band 1: Geschic­hte und Grundprobleme, Ferdinand Enke Verlag, Stuttgart, 1973.
    2. Богдановић, М.: Методолошке студије, Институт за политичке студије, Београд, 1993.
    3. Magee, B.: Popper, London: Fontana/Collins, 1973.
    4. Марковић, М.: Критика друштвених наука, БИГЗ-Генекс штампа, Београд, 1994.
    5. Милић, В.: Социолошки метод, Завод за уџбенике и наставна сред­ства, Београд, 1996.
    6. Миљевић, М.: Методологија научнограда, Филозофски факултет. И. Сарајево, 2000.
    7. Новаковић, С.: Филозофске теме Карлa Попера, Савремене филозофске теме, број 2/61.
    8. Новаковић, С.: Поперова критика марксизма, Савремене филозоф­ске теме, број 1/69.
    9. Печујлић, М. и Милић, В.: Методологија друштвених наука, Службени лист СФРЈ, Београд 1991.
    10. Попер, К. Р.: Логика научног открића, Нолит, Београд, 1973.
    11. Popper, R.: The Poverty of Historicism, Basic Books, Inc., Publishers, New York, 1960.
    12. Попер, Р.: Трагање без граница, Нолит, Београд, 1991.
    13. Попер, K. Р : Отворено друштво и његови непријатељи. Чари Пла­тона, Београдски издавачко-графички завод, Београд, 1993.
    14. Попер, K. Р.: Отворено друштво и његови непријатељи. Плима пророчанства: Хегел, Маркс и последице, Београдски издавачко-графич­ки завод, Београд, 1993.
    15. Рајхенбах, Х.: Рађање научне филозофије, Нолит, Београд 1964.
    16. Ристић, Л.: Методолошки техницизам Карла Попера, Филозофски факултет у Бањој Луци, Бања Лука, 2004.
    17. Стојановић, В.: Поперова концепција оповргавања научних теорија, Филозофске студије, број 7/75.
    18. Tarski, A.: Logic, Semantics, Mathematices, Oxford, 1956.
    19. Фауерабенд, П.: Против методе, Веселин Маслеша, Сарајево, 1987.
периодика Политичка ревија 1/2011 УДК: 167/168+316.74:001 95-113
ç