Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ОДНОС РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ, СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА И НАТО ПРЕМА ВОЈНОЈ НЕУТРАЛНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Сажетак

Свака држава на свету у обавези је да сагледава и процењује изазове, ризике и претње по њену безбедност. На основу те процене и Република Србија усклађује своје спољнополитичке активности са државама које имају интерес изградње стабилне безбедности на свим нивоима. У политичко-безбедносном смислу показало се да су мале државе покушавале да осигурају сопствену безбедност и кроз партиципирање у војним савезима. Као војно неутрална земља Србија се определила за сарадњу и са НАТО савезом и са Организацијом договора о колективној безбедности (ОДКБ), чиме се њен политичко-безбедносни положај знатно усложио. Међутим, основни политичко-безбедносни проблем Србије јесте, што и даље покушава да спроводи Југословенску стратегију „балансирања“ која је била делотворна у биполарном свету и за време „Хладног рата“. Анализом Устава и других законских и подзаконских аката уочава се да је Република Србија у Резолуцији Народне скупштине Републике Србије о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка од 26. децембра 2007. године унела и пасус о војној неутралности Србије.Овој одлуци није претходила јавна и стручна расправа, сходно демократској пракси, и овако битна одлука донета је у једној реченици, у документу који се начелно односи на нешто друго. Осим тога, неутралност се не спомиње ни у другим законским и подзаконским актима, па је чињеница да је читава спољнополитичка и безбедносна оријентација државе дефинисана само једном проширеном реченицом.

кључне речи:

Референце

    1. Bayer, J.L., Hofmann, C., “Varieties of Neutrality: Norm Revision and Decline”, in Cooperation and Conflict, Sage Journal 46(3), 2011.
    2. Boczek, Boleslaw, „Neutrality in the XXI century, lessons for Serbia“, ISAC фонд, Београд, 2011.
    3. Lyon, Peter, “Neutrality and the Emergence of the Concept of neutralism”, The Review of Politics, 22, No.2, April 1960, Cambridge University Press.
    4. Буџак, Горан, Ракић, Миле.;“Одрживост институционалних капацитета Републике Србије у условима глобализације“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд бр. 3/2015.
    5. Водич кроз ПзМ, II допуњено издање, ISAC фонд, Београд 2008,
    6. Вујаклија, Милан: Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд,1980,
    7. Глишић, Мирослав, „Ангажовање Републике Србије у Програму Партнерство за мир“, Војно дело, Београд, 2008,
    8. Грлић Радман, Гордан: Неутралност и нова еуропска сигурност, Голден маркетинг – Техничка књига, Загреб, 2009.
    9. Милошевић, Зоран, Ђурић, Живојин, Империјално разарање државе, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    10. Новаковић, Игор, „Неутралност у Европи у 21 веку и случај Србије“, ISAC Fond, Београд,
    11. Петковић, Ранко: Теоријски појмови неутралности, Рад, Београд,
    12. Рогозин, Дмитриј, Мораћемо да признамо Косово ако уђете у NATO, https://srboslov.wordpress.com/2010/02/05/%oD0%oBC%oD0%oBE%oD1%o8 0%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BC%D0%BE-%D0%B4%D0%B0 -%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC %D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE- %D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%82%D0 %B5/, 06/02/2010
    13. Стратегија националне безбедности, Службени гласник бр. 88, Београд, 2009.
    14. Стратегија одбране Републике Србије Службени гласник бр.88, Београд, 2009.

     

периодика Српска политичка мисао 2/2016 УДК 355.02(470+571)(73)+327.51]:355.02(497.11) 265-280
ç